Мањак лекара у ординацијама, вишак на бироу

Од амфитеатра медицинског факултета, преко лекарске праксе, пут је на крају доктора Миланка Чорбића одвео у фитнес салу. Ту данас ради као инструктор, јер, како каже, посла у струци нема.

"Нисам прекидао да волонтирам, али то није био обавезни стаж, то је био волонтерски рад који је трајао две и по године, јер су била обећања да ће ме оставити да радим као лекар. Тада сам престао да волонтирам, јер више нисам могао. Био сам у две здравствене установе, и у једној и у другој је била нада да ћу се запослити, али ништа од тога", каже Чорбић.

Посао нема 2.455 лекара у Србији, а овог јула индекс Медицинског факултета у Београду добиће 450 младих плус 50 оних који су спремни да сами плате студирање. Када се на на овај број додају и студенти са осталих факултета, процењује се да ће у амфитеатрима седети више од хиљаду будућих медицинара.

Декан Медицинског факултета у Београду Небојша Лалић не мисли да је то број који најбоље одражава потребе земље, али мисли да се том броју треба приступити на систематичан начин.

"Да се види каква је пројекција лекара, колико ће њих отићи у пензију, да се сагледа каква ће ситуација бити за пет-шест година и да се на основу тога донесе одлука за следећи упис", каже Лалић.

Државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић каже да су разговарали и са деканом Медицинског факултета у Београду и жеља је да сви декани, а њих је пет, направе консензус колико је студената - будућих лекара - потребно за поједине територије и здравствену мрежу.

Да ли имамо вишак лекара или нам они недостају, питање је на које стручњаци немају јасан одговор.

"Када посматрате старосну структуру лекара, да је њих 67 одсто између 55 и 65 година, постављамо питање ко ће нас лечити у наредних четири-пет година. Од 1. септембра укинућемо две године клиничког стажа", каже Векић.

Стручњаци поручују да се уписна политика на медицинским факултетима није мењала 20 година. То, међутим, не значи да је треба мењати без темељне анализе.