Грађевинари спремни за обнову и изградњу

Процене су да ће за санацију објеката, дакле оних који неће бити рушени, бити потребено у просеку између 3.000 и 5.000 евра по објекту, преноси Танјуг.

Секретар Удружења за грађевинарство у ПКС Виктор Кобјерски је рекао да су већ имали разговоре са представницима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и да je комора практично већ од данас спрема грађевински материјал.

Додаје да су обавлејни контакти са чланицама ПКС у грађевинарству и да су се сви одазвали. Иако су, како каже, и они у јако тешкој ситуацији, већ помажу у санацији, чак и донацијама.

"Презадовољан сам одзивом грађевинске струке и грађевинска индустрија је показала своје најлепше лице. Сви су се изјаснили да су спремни да помогну држави и да ће уследити велики удар градње", нагласио је Кобјерски.

Сада се, према његовим речима, испитује колико има којих материјала на лагеру.

Кобјерски је истакао да су највише оштећене породичне куће са старије градње, са кара таваном и без бетонских констуркција и да за њихову обнову већ постоји комплетан грађевински материјал.

Што се тиче подних облога и паркета, који ће се највише тражити, за почетак има довољних количина и производиће се колико буде потребно, додао је Кобјерски.

"Моје мишљење, као инжењера архитектуре, јесте да сви објекти који су дуже под водом морају комплетно да се реновирају и претпостављам да ће сигурно од око 70 одсто њих морати да се сруши", навео је Кобјерски.

Потпредседник Грађевинско-индустријске коморе Србије Горан Родић је рекао да ће комисије које буду излазиле на терен процењивати штету и давати предлоге за санацију, као и да ће то морати да се поштује, иначе ће бити доста проблема.

Према његовим речима, за прву санацију је сигурно потребно на стотине хиљада метара квадратних подних облога, затим отприлике исто толико црепа и блокова, велике количине грађевинске хемије и осталих грађевинских материјала и столарије.

Родић је нагласио да би на време требало покренути производњу потребних материјала и да би до краја године морало да буде обновљено бар 80 одсто оштећених објеката да би народ могао да се врати кући. Он је, такође, указао да ће неки објекти морати да се сруше уколико су оштећења таква да могу да утичу на статику објеката.

Родић је навео да ће на основу првих информација санација стамбених објеката у просеку коштати између 3.000 и 5.000 евра по објекту, не рачунајући оне који ће се рушити и правити нови. Додао је да тренутно има довољно цигле и црепа, али да ће морати да се производу додатне количине подних облога и паркета.

Директор Завода за технологију грађења Института за путеве Игор Вјештица нагласио је да та институција анагажује око 150 инжењера разних профила на терену на свим угроженим подручјима како би установили степен оштећења на путној мрежи.

Најкритичније је у приградским општинама Београда и у мачванском и колубарском округу, рекао је Вјештица додајући да су поплаве и клизишта направили огромну штету и да ће се праве размере видети када се повуче вода.

"Што се тиче детектовања проблема на путној инфраструктури биће сигурно потребно месец - два да се обиђу сви путни правци и радиће се на њиховом хитном санирању", нагласио је Родић.

Инжењер завода за геотехнику у Институту за путеве Владан Влајковић истакао је да су клизишта направили велику штету на путевима, као и да су се активирала због воде.

Стручне екипе ће, како је рекао, процењивати да ли је са економског гледишта исплативије санирати или заобићи клизишта која су угрозила саобраћајну инфраструктру.

Што се тиче мостова, Влајковић је рекао да су многи мостови стари и да нису фундирани у земљи на потребној дубини, као и да ће поједини мостови чије је темеље потокопала и оштетила вода морати да се руше и граде нови.

Инжењер завода за геотехнику у Институту за путеве Сандра Милосављевић јсматра да ће због последњих временских непогода нови мостови морати да се пројектују на нови начин како би могли више да издрже у оваквим ситуацијама.