Највећа штета у пољопривреди

Сто одсто раних усева у Србији је страдало. Готово петина плодног поморавског тла не постоји, у Браничевском округу је поплављено 30 хиљада хектара. Ту је нестало 40 тона стоке, само у Свилајнцу на једној фарми 2.000 јагањаца. У Петровцу на Млави 15 хиљада хектара усева је под водом. Милионске штете и у воћарству, пчеларству и рибарству.

Зоран Рајић из Министарства пољопривреде каже да су највећу штету претрпели повртари, расадничка производња. "Поједини сточари су претрпели губитке који се мере стотинама хиљада еврас", рекао је Рајић.

Недостају чамци и камиони за транспорт десетина тона угинулих крава, свиња, оваца, живине. Управа за ветерину је на терену, уклањају се лешеви. Има ли опасности од зараза?

Маријан Ристичевић из Одбора за пољопривреду Скупштине Србије каже да у овом тренутку не постоји та опасност, али при даљем повлачењу воде та опасност постоји.

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић каже да је успостављена добра комуникација у смислу уклањања лешева, чишћења и дезинфекције терена.

До сутра увече, све општине процениће појединачно штету. Разматра се предлог да се отпишу кредити пољопривредника, чија је имовина уништена.

Велимир Илић, министар без портфеља за ванредне ситуације каже да људи имају огромне штете и да њиве више не постоје.

Са прве седнице у Парламенту од почетка поплава, порука је да ће у Србији бити хране. Већ реагују и помажу Институт за кукуруз и Пољопривредни комбинат Драган Марковић. Друго пресејавање кренуће што пре.