Психолози: Време за помоћ, а не за панику

Незапамћене поплаве које последњих дана причињавају велику штету широм Србије код дела јавности изазвале су панику и страх, против којих се, саветују стручњаци, треба борити тако што ћемо покушати да нађемо зрно оптимизма бар у чињеници да је спасено на хиљаде живота и да су људи исказали несебичну помоћ, преноси Танјуг.

Према речима доктора Срђана Миловановића из Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије потребно је да се они, који нису у објективној опасности, попут грађана Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, држе савета званичних институција, да покушају да препознају панику, и да нађу начин да јој не подлегну.

"Паника се шири као ветар, а када су у питању непроверене информације страх чини своје. Она не може да се лако реши, али управо зато треба особама у страху указати на позитивне ствари, као на пример да је велики број људи добио помоћ, али и да многи другима помажу", рекао је Миловановић.

Он истиче да је Србија ипак организована земља у којој ће бити хране и воде

за све и да нема потребе да људи праве залихе основних намирница.

"Држава је ту да нам изађе у сусрет и помогне свима. Ако и дође до поремећаја у водоснабдевању имаћемо тачну информацију. Нико неће остати жедан и сигурно нико неће умрети без воде данас у Србији", истакао је Миловановић.

Према његовим речима, време је за акцију и помоћ, а не за страх и подсетио да су све здравствени центри у Србији, као и психолошко-психијатријске службе, спремне за помоћ угроженом становништву.

Асистент на Департману за психологију Факултета за медије и комуникације магистар психологије Ана Влајковић нагласила је да је потребно веровати институцијама, попут Института за јавно здравље "Батут", када дају информације о исправности воде.

Она је оценила да су поплаве у Србији катастрофалан животни догађај, који ће утицати на земљу наредних година, али да је потребно сачувати оптимизам.

"Својим ближњима треба помоћи смиреношћу и оптимизмом. Ако је дете узнемирено потребно је да најмирнија особа у породици загрли то дете, да разговара с њим. Исто је и са одраслим особама. С њима треба да разговара онај ко је најмање узменирен и ко има оптимистички поглед на целу ситуацију", сматра Влајковић.

Према њеним речима, ближњима под стресом треба указати на чињеницу да ипак постоји нада, да је, упркос уништењу и жртвама, сачувано на хиљаде живота и да није све изгубљено.

"То је оно што се ради у интервенцијама у оваквим ситуацијама, истиче се да је најбитинијии живот. Када је 1995. била операција Олуја, када је прошао тај први налет, људи су највише жалили за фотографијама, а не за кућом или имањем. Жалили су за успоменама и тако ће бити и сада", рекла је Влајковић.

Психолог Борис Попов са Филозофског факултета у Новом Саду истакао је да тренутно преовладава паника код животно угрожених од поплава и да на њих треба апеловати да се максимално придржавају упутства из кризних штабова.

"Ту не сме бити импровизације, већ се једноставно стриктно треба придржавати упутстава за евакуисање, чак и када сматрамо да за евакуацијом нема потребе", рекао је Попов.

А кад је реч о грађанима Србије који нису директно угрожени поплавама, Попов је апеловао на медије да не узнемиравају јавност, да извештавају избалансирано, да се клоне сензационалистичких вести, али и од негативног извештавања.

"Помињање само онога што је негативно дефинитивно креира једну врсту узнемирености код људи. Од тога да ће бити кастастрофа, да се нећемо извући, да ће бити дуготрајне последице. Све те последице ће бити и оне ће бити тешке, међутим потребно је балансирано извештавати како о тешким последицама, тако и позитивним помацима и побољшањима", сматра Попов.

Како је објаснио, на тај начин ће у свести грађана бити формиран балансиран став, они онда неће бити склони паници и страху, већ ће им такав став омогућити да се организују у пружању даље помоћи.