Незапосленост узрок пада наталитета

Чекајући боље услове за оснивање брачне заједнице, многи их никада и не дочекају. Светска економска криза утицала је на пад наталитета у већини земаља, а код нас, кажу стручњаци, ситуација по том питању је још тежа.

"Није сиромаштво само по себи проблем и низак животни стандард, проблем је заправо то да морају имати осећај да ће следећа година бити боља него што је ова година и тада се може очекивати да ће млади људи ступити или у брак или имати потомство и одлучити се за више деце", сматра социолог Владимир Вулетић.

Од почетка године до сада преко Националне службе за запошљавање запослило се 214.508 лица, али је на евиденцији остао много већи број оних који дуго чекају своју шансу - таквих је 786.988.

"Они који траже посао или су код нас на евиденцији треба да стално буду у контакту са својим саветником, да долазе једном недељно или телефонским путем, путем нашег сајта могу да прате огласе", каже Сандра Јовановић из Националне службе за запошљавање.

Подаци Републичког завода за статистику показују да у брачној заједници није скоро две трећине незапослених.

"Подаци нам недвосмислено показују да је највише оних, чак око 50 одсто који чекају на посао од две до 10 година", каже Владан Божанић из Републичког завода за статистику.

"Видимо да сада постоје одређене мере везане за стамбену изградњу, и оно што ће бити сигурно неопходно је повећање стопе запослености, пре свега младих", сматра Вулетић.

Млади будућност виде различито. Економску потпору не постављају сви себи као услов за улазак у брак.

"У браку сам 10 година, имам ћерку од седам година и мислим да сам донела праву одлуку. Поред економских услова ту је потребна и срећа", каже мајка Милена Марић.

"Наравно да планирам породицу, волим децу и желим да имам децу, али још увек сам мислим млада за децу и нисам спремна ни емоционално ни стамбено ни финансијски, ни у ком погледу да бих још увек имала децу", каже Слађана Петровић.

Данашње стање аналитичари пореде са ратним годинама, јер стопе наталитета тренутно у Европи готово су упоредиве са оним из времена Другог светског рата, битно ниже од мирнодопских.