Опасност од претрпаних сметлишта

Иако без употребне дозволе и процене о штетности утицаја на животну средину, на многим од депонија смеће се гомила већ дуже од пола века. Пребукирана сметлишта најчешћи су проблем градова у Србији.

"Имамо урађен пројекат, пројектнотехничку документацију за изградњу једне велике санитарне депоније", каже директор ЈКП "Крушевац" Бобан Костић.

Истиче да је био један договорни састанак да се направи регионална депонија у Срњу или надомак града Крушевца. "Међутим то је остала само празна прича", каже Костић.

И реализација заједничког пројекта неколико општина западне Србије за изградњу регионалне депоније траје више од седам година. Док чекају нову, Прибојци су прво забранили Пријепољцима, а касније и Нововарошанима да довозе отпад на њихову депонију.

"Сви смо коначно свесни чињенице, а и они који нису морају бити свесни, у смислу грађана и свих нас изабраних представника народа, да је ово важно питање које морамо решавати. Питање новца се не може више постављати када је овај пројекат у питању", истиче заменик председника Општине Пријепоље Добро Лазаревић.

Уместо да се отпад користи као потенцијал за производњу енергије или топле воде, смеће углавном представља потенцијалну опасност.

Непријатни мирис са депонија осећа се у оближњим насељеним местима и на путевима. На већини не постоји контролисано одвођење депонијског гаса, што може да изазове пожар или експлозију.

"Оне предствљају заправо највећи проблем за нашу животну средину у смислу не само што са њих одлазе разне штетне емисије, већ током киша сливају се токсичне материје у реке које употребљавамо у даљим процесима - како за водозахвате тако и за коришћење", каже директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић.

Примера ради, у земљама Европске Уније преко 90 одсто отпада се поново употребљава или претвара у електричну енергију. Оно што се не искористи, спали се. А у Србији, рециклира се свега 10 одсто.