Прописи препрека за повратак научника из дијаспоре

Уколико неко и пожели да се врати да ради на нашим факултетима или институтима, среће се са процедуром признавања диплома, која може трајати и годину дана, чиме, између осталог, подижемо велики зид иновацијама, речено је на округлом столу "Развој инфраструктуре Виртуелног универзитета српске дијаспоре са потребе Срба у региону", преноси Танјуг.

Већина земаља, укључујући и регион, ову проблематику није препустила стихији, већ има системска решења, рекла је председница Националног савета за науку и технолошки развој Вера Дондур, истичући да на пример Албанија, сиромашнија од нас, настоји да сваке године врати у земљу 300 људи.

"Недостаје већа друштвена свест о томе колико би били снажнији за увођење нових начина учења, за савремена истраживања, да смо више окренути нашој дијаспори", рекла је професор Дондур и навела да среће младе људе који би се и вратили али немају где, јер смо се ми, како је навела, задржали на констатацијама и речима.

"Не стварамо могућност да се тако нешто догоди. Подразумева се да они треба да дођу, да се боре за неко место на универзитету, институту, где не наилазе на подршку", рекла је она и указала да код нас, за разлику од света, нема нових организационих структура које би биле отворене за повратак научника из иностранства.

Председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић такође је указао на овај проблем.

"Упркос томе што су најбољи, не постоји добра воља да буду примљени", рекао је Станковић, сматрајући да је илузорно и бесмислено што покушавамо да звања стечена у иностранству "преточимо" у наша звања.

Он је указао да термин нострификација диплома више нико не помиње, али ми га се и даље држимо, уместо појма признавања диплома - признавања нивоа постигнутог током студирања.

Истичући да Србија нема ни елеменатарну базу података о нашој дијаспори, Александар Влајковић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, која ће радити као Управа при Министарству спољних послова, такође указује на зачарани круг у овој области.

Позивамо људе да се врате, а не обезбедимо им услове за повратак, рекао је Влајковић, сматрајући да је дијаспора највећи потенцијал који наша земља има.

Округли сто у Ректорату Универзитета у Београду, осим ФОН-а, односно професора тог факултета Јована Филиповића, који између осталог има базу од око 7.000 наших доктора наука у дијаспори, подржало је и ГЕПС удружење, чији су чланови припадници наше интелектуалне дијаспоре.