"Идентитет српског језика и културе"

У временима када су вредности помешане, потребно је да се позабавимо српским језиком, његовим именом, историјом и особинама; подсетимо великана наше књижевности, сматрају филолози.

"Мислим да је српкса језичка политика у великој мери данас запуштена, и да би све установе требало да раде на томе да се створи један неопходни консензус око неких битних суштинских питања, па између осталог и питања како да стандардизујемо српски језик и како да бринемо о свим његовим вредностима", каже Иван Негришорац, председник Матице Српске.

"Шта све чини корпус српске књижевности, шта све чини корпус српске духовности? То су проблеми који су отворени и са којима се морамо суочавати јер чини ми се да се као народ налазимо у мало другачијој ситуацији него слични народи у Европи", сматра председник Друштва за српски језик и књижевност Србије професор Александар Јовановић.

Језик је створио књижевност, а књижевност је створила језик, подсећају писци.

"У историји српске књижевности видимо како је настајао језик, и како је књижевност имала потребу да тај језик именује, да му одреди идентитет и да тај идентитет буде и идентитет писаца, идентитет народа, и књижевних јунака, па и самих читалаца, нас који те књиге читамо, штампамо, предајемо у школи", каже Драган Лакићевић, главни уредник Српске књижевне задруге.

Скуп би, сматрају лингвисти, требало и да успостави сарадњу између науке и политике.

"Овај скуп треба да покаже у првом реду који су заправо национални циљеви Србије приликом уласка у Европску унију. Свака држава штити своје националне, културне, филолошке интересе", каже професор Милош Ковачевић са Филолошког факултета у Београду.

А ако се добије релевантан спој установа културе и надлежних министарстава, можемо у релативно кратком времену да урадимо важне ствари са српски језик данас, опомињу из Матице Српске.