Више азиланата у Србији

Од прошле зиме, они који уђу у процедуру углавном су смештени у центрима за прихват тражилаца азила у Бањи Ковиљачи, Боговађи, али и новоотвореним прихватним центрима у Обреновцу, Сјеници и Тутину.

Од преко 560 оних који очекују помоћ наше земље, већину чине мушкарци до 25 година. У Србији је и 179-оро деце која путују из различитих крајева света, без пратње родитеља.

У обреновачком хотелу тренутно је смештено 118 тражилаца азила. У просеку ту се задржавају петнаестак дана, међутим има и оних који су ту месецима, откад је хотел постао и прихватни центар.

"Ово је моја шанса, немам могућност да се вратим у своју земљу, јер сам сигуран да, ако бих се вратио, био бих мртав а још сам млад. Желим да живим, да радим", каже један тражилац азила из Сирије.

Они који стигну до Србије већ су прошли много тога, а наша земља им најчешће није циљ.

Жена из Ирака која је затражила азил у Србији каже да је често било проблема са кријумчарима који своју услугу наплаћују до неколико хиљада евра.

"Кад смо прелазили из Турске у Грчку бринули смо због могућности превртања брода, а кад сам прелазила из Грчке у Македонију то су била дуга пешачења и ноћи у шумама. На делу пута који сам прешла возом плашила сам се да ће ме полиција ухватити и депортовати. И тако све док нисам дошла до Србије", навела је она.

С лепшим временом у невладиним организацијама очекују више илегалних путника који ће покушати да прођу кроз нашу земљу.

Сложена процедура добијања азила

За већину тих људи и не знамо, јер они који у Србији затраже азил углавном то чине тек пошто их полиција ухвати или зато што остану без новца. И тада - имају проблеме.

"Ви не можете да добијете личну карту за тражиоца азила, барем не у прва три месеца. Ми смо у прва три месеца имали око 200 личних карата на бројку од око 2.000 људи", каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.

Истиче да сви који су дошли и који су у сивој зони не могу да подигну новац који можда имају и да страхују да буду заустављени од полиције на улици.

Цела процедура ипак није једноставна. Полиција прво евидентира тражиоца азила, који тада добија дозволу боравка од 72 сата, затим га региструје, онда се формално подноси захтев за азил.

Следи саслушање и тек онда одлука. Што је више захтева, поступак, који се разликује од случаја до случаја, траје дуже.

"Највећи проблем који се манифестује трајањем процедуре је то што је службеника у одсеку за азил јако мало. Кадровски потенцијал се није мењао од 2009. када смо имали педесетак азиланата на годишнем нивоу а прошле године смо их имали 5.000, сто пута више", истиче Миљан Вучковић из Одсека за азил МУП-а Србије

Међу тражиоцима азила највише је било Сиријаца и Авганистанаца, а затим Еритрејаца. Ове године азил у Србији затражило је троје Украјинаца и по двоје Македонаца и Француза.