Привредни раст чува пензије

Иако његова примена почиње од јануара, нови пензијски закон биће усвојен већ у јулу, у пакету кључних закона за увођење реда у финансије и привреду земље. Решења у том закону, која ће омогућити постепене уштеде буџету у дужем временском периоду, важна су и за склапање аранжмана с ММФ-ом.

И док само значајнији привредни раст до краја године може спасити пензије од маказа штедње, требало би, независно од тога, од идуће године да важе новине у обрачуну примања оних који се тек пензионишу. А око 6.000 жена, до првог пензионерског чека радиће шест месеци дуже.

Министар за рад, борачка и социјална питања Александар Вулин каже да је потребно да уважимо реалност и живот онакав какав јесте.

"Дуже живимо, требало би дуже и да радимо, чак и да није криза", сматра Вулин.

Поступно повећање старосне границе за жене на 63 године и увођење казнених поена ако за пензионисање нису испуњена оба услова - и старост и стаж, највеће су новине. Они који раде и дуже од тога имаће бонусе у обрачуну пензије. Стручњаци кажу да ће први ефекти бити мерљиви тек после неколико година.

"Што се тиче актуарских пенала и бонуса - ту би требало од 10 до 15 година да се виде пуни ефекти, тако је то увек са пензијским системима, ту морате планирати период од неколико деценија", каже Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.

Пензијска реформа траје већ деценију. У међувремену је старосна граница за жене повећана за пет година. Некадашња министарка за рад и социјална питања Гордана Матковић сматра да су три године рада дуже добро одмерене - уз померање границе по шест месеци годишње.

"Кад погледате за друге земље које су старосне границе и видите да је 67 и 68 година, али ће се примењивати на генерације рођене '70. или '75. године. То је велика разлика да ли се примењује на садашње генерације или неке млађе", каже Матковићева.

Међутим, једини прави показатељ успеха пензијске реформе јесте осетно смањење удела за пензије у бруто домаћем производу, што је протеклих година код нас изостало.

"Чињеница је да са оволиким учешћем расхода за пензије у БДП-у, већим од 13 процената, по чему смо негативни економски рекордери, ми се не можемо надати никаквом економском расту, јер ми, на неки начин, једемо своју будућност, не остаје нам за инвестиције", каже Алтипармаков.

Циљ коме се тежи јесте да удео издвајања за пензије из бруто домаћег производа падне на 10 одсто. Томе доприноси и одлагање пензионисања. У овом тренутку 70 одсто мушкараца у пензију је отишло пре 65. године, док је половина пензионерки то учинила пре 60. године. Једна од њих је, према подацима Фонда ПИО, рекордер - пензијски чек прима 68 година.