Највише оцене за закон о информисању

Србија је прва међу 95 земаља чије су законе о слободи информисања анализирале невладине организације "Аксес инфо Јуроп" са седиштем у Мадриду и Канадски центар за право и демократију, а које су српски закон о јавном информисању оцениле са 135 од укупно 150 поена, наводи се у тексту о праву на информисање у Србији и Бугарској "Од тајности до опште информисаности".

Процена је направљена на основу критеријума који су утврђени на међународном нивоу 2013. године, а они укључују делокруг примене закона, дозвољене изузетке, процедуре примене, могуће жалбе на одлуке, санкције за кршење и информисање грађана о њиховим правима, прецизира Спар.

У Србији, где право на информисање има уставни статус, закон о слободи информисања усвојен је 2004. године и може се сматрати модерним не само зато што има широк спектар примене, већ пре свега због тога што предвиђа омбудсмана за општу јавност, наводи Спар.

Истиче да повереник за информације од јавног значаја, функција коју тренутно обавља Родољуб Шабић, представља најстарије регулативно тело у Србији које значајно доприноси обезбеђивању поштовања принципа транспарентности.

Међутим, напомиње Спар, упркос опсежном делокругу примене српског закона о праву на информисање и раду повереника који наилази на одобравање у широким круговима, стручњаци за људска права и новинари се жале да, чак и после интервенције повереника, многи државни органи одбијају да пруже тражене информације и не плаћају казне предвиђене за то.

Аутори студије НВО наглашавају да се процене односе само на квалитет закона, а не и на њихову примену, наводи Спар у свом тексту уз напомену да чак ни снажни закони не могу да гарантују отвореност ако нису коректно примењени.

С друге стране, у појединачним случајева, земље са слабим законима могу се сматрати отвореним изнад просечног нивоа уколико већи значај придају примени закона у пракси, констатује Спар.

Објашњава да је законодавство у новим државама чланицама ЕУ и земљама кандидатима за приступање, као што је Србија, у извесном смислу прогресивније, пошто је под утицајем нових међународних норми, а законодавци могу да извуку поуке из пропуста направљених у другим земљама.

Док је неколико земаља централне и источне Европе међу првих 20 на листи међународних НВО сачињеној на основу процена о законима о слободи информисања, многе западноевропске земље су најслабије рангиране, указује он.

Експерт АИЕ Хелен Дарбишајер сматра да напредак у постокомунистичком региону има позитиван ефекат на Запад и објашњава да, након што је Запад пренео демократске норме Истоку, сада Исток преноси стандарде Западу, закључује Спар.