Промене у избору судија

Савет за борбу против корупције оцењује да правосудни систем није независан у односу на законодавну и извршну власт. Предлажу да се изаберу нови чланови Високог савета судства и Државног већа тужилаца, а да о будућем избору и чланова, како судија, тако и тужилаца, одлучују њихове колеге, а не парламент.

Народна скупштина и Влада посредно и непосредно одлучују о томе ко ће бити судија, ко тужилац, а ко члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Иако је то по закону, таква пракса није добра, тврде у Савету за борбу против корупције.

"Начин избора у коме учествује и законодавна и извршна власт је таква да не гарантује независност избора. Правосуђе не учествује ни у једној другој грани власти, од ове три, али зато у правосудној веома учествује извршна власт преко Министарства правде који је и члан ВСС, који доноси Пословник о раду судова, буџет није раздвојен", каже Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције.

Министарство правде већ је припремило измене закона о Високом савету судства и Државном већу тужилаца. Неће бити више функције по положају, па ће тим телима руководити људи које изабере струка.

"Када су у питању, узмимо ВСС, чланови из реда судија, онда су сви ти чланови ишли на потврду, односно на избор преко Народне скупштине Србије, и било је могуће да се предложе по два-три члана, више од једног члана. Та могућност је на неки начин омогућавала већи непожељан утицај законодавне власти на судску. Сада ће се предлагати само по један члан", каже Чедомир Бацковић, помоћник министра правде и државне управе.

Потпуно повлачење представника извршне и законодавне власти из правосуђа, за правнике, није најбоље решење.

"Утицај других органа власти би по мени увек морао да постоји у некој мери, само треба наћи меру која је адекватна. Потпуно га елиминсиати је врло тешко и нисам сигуран ни колико је то баш целисходно, јер на крају крајева то је и питање одговорности, ако постоји утицај тих грана власти, оне су и делом одговорне за рад правосуђа", сматра Милан Шкулић, професор на Правном факлутету у Београду.

Измене предвиђају и да судије и тужиоци уколико нису задовољни радом својих представника у Високом савету судства или Државном већу тужилаца могу тражити да они буду разрешени.