Ко је затајио у одбрани од поплава?

Општине пребацују кривицу на републичку власт, министарства на локалне челнике. Буџет Министарства пољопривреде за одбрану од поплава двоструко је мањи него што је потребно само за редовно одржавање насипа.

Могуће је да су и у Београду приликом састављања буџета и на локалу веровали да баш ове године неће бити поплава, па се штедело на превентивним мерама попут поправки или изградње одбрамбених насипа, чишћењу канала.

Челници општина којима смо поставили то питање кажу да је држава на потезу јер одржавање водоткова захтева велика улагања.

"Ми овде лежимо на три реке, Моравици, Ђетињи и Скрапежу. То је искључива надлежност Републичке дирекције за воде. Али, наравно, све оно што долази од ових река јесте у надлежности локалне самоуправе и ми то уредно чистимо колико је у нашој могућности", каже председник Општине Пожега Милован Мићовић.

"Општина Алексинац је и при скромном буџету и при статусу неразвијене општине спремна да са државом учествује са неким средстивма у решавању тог проблема изливања Јужне Мораве са леве стране свог тока", каже председник Општине Алексинац Ненад Станковић.

Из Министарства пољопривреде одговарају да им Министарство финансија није одобрило већи буџет, па су за одбрану од поплава добили милијарду и шестсто милиона динара, мање него претходних година. Тим новцем располажу "Србијаводе" и "Београдводе".

"'Србијаводе' је јавно предузеће које газдује са непуних 2.000 километара насипа, негде око 4.000 километара каналске мреже и других објеката. За редовно одржавање само тих објеката без реконструкција потребно је негде око три милијарде", објашњава директор ЈП "Србијаводе" Горан Пузовић.

Ни Сектор за ванредне ситуације, који прискаче у помоћ када је најпотребније, није боље прошао када је реч о новцу. Уместо 10 милиона, из буџета МУП-а, прошле године је добио два милиона евра. Ове године очекују цео износ како би купили ватрогасна кола и другу потребну опрему.

"Имамо велика очекивања, само је важно да те набавке буду реализоване и да постоји континуитет у набавкама", каже шеф Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић.

У Србији постоји 15.000 бујичних токова од којих је сваки десети ризичан. Постоји 175 локација на којима сасвим сигурно могу да се очекују поплаве.

Трошкови годишње заштите од поплава процењују се на око 11 милијарди динара, што је милијарду више од непосредне штете која, према процени националне стратегије заштите и спасавања, настане услед поплава.