Пет донора органа на милион становника

Под насловом "За оног који ми је спасао живот", и медији у Србији пренели су причу у сликама девојке која је жива захваљујући нечијим плућима. Овој 28-годишњакињи која има цистичну фиброзу, срећа се ипак осмехнула.

Због тога је одлучила да објави слике трансплантације плућа а, како је написала на профилу на друштвеним мрежема, то је урадила у част непознатом донору.

Важна вест у светским медијима било је и обележавање 30 година живота с туђим срцем, а 61-годишњи Џејмс Хил то је поделио са својим доктором.

У недељи за нама, и у Београду је одржана једна значајна трибина. У организацији Центра за промоцију науке предавање о завештању органа и добром делу после смрти, слушало се у пуној сали Коларчеве задужбине, а сви који су хтели могли су да потпишу и донорске картице.

Дубравка Вејновић из Центра за промоцију науке каже да је то прва трибина на ту тему, а да је планирано да се слична одржи у Новом Саду. Вејновићева наглашава да ће потписати донорску картицу заједно са члановима породице

У овом тренутку у Србији око 90.000 особа има донорску картицу.

Сагласност за трансплантацију у најтежем тренутку, када су се животи њихових најмилијих гасили, прошле године дала је 41 породица, што је пет донора на милион становника. Хрватска има 35.

Професор доктор Ђоко Максић, координатор за трансплантацију на Војно-медицинској академији каже да не можемо бити незадовољни. "Од 11 земаља ми смо на трећем месту, али морамо и можемо више, пре свега држава, не може бити све на ентузијазму лекара и медија", истиче Максић.