Налазиште Винча отворено за посетиоце

Док споменик културе од изузетног значаја чека план детаљне регулације без којег не може да конкурише за европске фондове, Дунавом се све чешће довозе туристи на место где су се Винчанци пре седам и по хиљада година бавили риболовом, пољопривредом, правили фигурине и живели у насељу које је имало улице.

У Винчи нема сувенира, а "Видовданка" и "Лејди оф Винча" као створене су за то. Нема студију изводљивости заштите налазишта, па ни план детаљне регулације.

Ипак, Музеј у Винчи сада има кров који не прокишњава и експонате који сведоче да је винчанска цивилизација имала културу становања на вишем нивоу од средњовековне и да су славили живот, а не смрт.

"Овог тренутка не може да се ради пројекат санације клизишта, док се не уради план детаљне регулације. То је мало апсурдна ситуација. Већ је урађен план детаљне регулације за мост у Винчи, ради се план детаљне регулације за депонију и онда ћемо морати ми да се прилагођавамо", каже Драган Јанковић, кустос Музеја града Београда.

Од деда Панте који је чепркао и пешке носио експонате директору Народног музеја професору Милоју Васићу, који је Винчу први истраживао, па све до данас, од укупно 15 хектара површине локалитета истражен је тек око један проценат.

Кристина Пенезић, археолог, сарадник на истраживању каже да је Винча део великог међународног пројекта под руководством универзитета у Кардифу.

"Скупљамо сав органски материјал који налазимо и шаљемо на датовање радиактивним угљеником у Велику Британију и добијамо апсолутну старост у хиљадама година, тако да ћемо моћи да говоримо са великом сигурношћу колико су трајале куће и поједине фазе насељевања у Винчи", каже Пенезићева.

Кустоси Винче осмислили су како да обогате поставку. Реч је о пројекту реконструкције неолитске пећи, јер Винчанци нису имали огњишта, на којој би се посетиоцима спремала прилично разноврсна неолитска храна.

Предлог је прослеђен Министарству културе, и чека се одговор.