Насиље над децом, ране које се не виде

У последњих пет година, пријављено је четири пута више случајева насиља над децом. О томе колико деце у Србији заиста трпи насиље, међутим, не постоји тачна евиденција.

"Моја мама се удала за једног човека који је два месеца био у добрим односима са нама. После тога је почео да пије и да нас малтретира, ја сам трпела, али кад више нисам могла да издржим сама сам га пријавила", прича једна девојчица.

За колико оваквих прича смо чули, или смо их видели па окренули главу? Малишани су честе жртве породичног насиља. Званични подаци Завода за социјалну заштиту показују да је пријављених случајева насиља над децом четири пута више него 2009. године. Прогнозе су да ће тај број расти.

У београдском прихватилишту, тренутно петоро деце је нашло спас од злостављања у породици.

Зашто статистика показује повећање насиља? Има ли га више него раније, или смо научили да га боље препознамо?

"Он се доводи у везу са већом информисаношћу јавности, али и свих професионалаца који су у обавези да поступају и да пријављују Центру за социјални рад, каже Микаина Стевановић из Градског центра за социјални рад.

Узроци насиља су добро познати: немаштина, проблеми, насилни родитељи.

Марија Грбић, социјална радница, каже да су приче језиве, већином су то родитељи који запостављају своју децу, и родитељи који физички кажњавају своју децу.

"Када видите из које породице је то дете дошло, видећете да је у тој породици најчешће присутан и алкохолизам, нека болест зависности", каже Грбићева.

Само у Београду 180 деце више је злостављано него 2012. године. Али од 888 пријављених случајева, само 112 је издвојено из породице. Најчешће због занемаривања.

"Родитељи једноставно не одговарају на потребе детета, актуелне у том тренутку. Дете од две године не може само себи да обезбеди храну, да узме само да једе", рекла је Стевановићева.

Децу која су претрпела физичко насиље углавном не враћају у породицу која их је злостављала - што охрабрује. Чињеница је и да се физичко насиље лакше препознаје. Шта је са повредама које се не виде.

"Када имамо ситуацију емоционалог насиља над децом, то у знатној мери не препознајемо као насиље и надлежни органи једноставно не предузимају све што је у њиховој моћи да у таквим ситуацијама предузму све оно што им закон даје као могућност", каже Гордана Стевановић, заменица заштитника грађана.

Захваљујући тзв. Маријином закону, сексуално злостављање деце као кривично дело више не застарева. Помогло би и доношење новог закона који би се у потпуности бавио правима детета - од секса и сваког другог злостављања, до занемаривања. Преднацрт таквог закона представљен је још пре три године и ту се стало.