У старачки дом најчешће из нужде

За разлику од развијених европских земаља, стари у Србији одлазе у дом тек онда када немају другог избора. Најчешће када озбиљно оболе или када нема ко о њима да брине.

"Имала сам четири шлога, нисам више могла сама, тако да су деца пристала, једва да дођем овде и тако сам дошла", каже Надежда Ђаковић, станарка једног од домова.

Јелена Лакочевић прича да је њена породица претходно све прегледала и закључила да би у дому у којем је смештена имала најбоље услове за рехабилитацију. 

Током обиласка домова, уочено је да су у неким случајевима, старима ускраћена права да самостално одлучују, да им је угрожена приватност, да не управљају својим финансијама.

Готово половина корисника тих домова, због болести, потпуно је зависна од помоћи особља.

"Најпре особа треба да буде хумана, да води рачуна да ти људи који се смештају у дом не треба да изгубе своја основна људска права, оне треба да имају и нека ангажовања у том дому", каже Драгана Миловановић из дома за старе "Медикалија".

"Ако се јаве неке акутне ствари онда решавамо сами и сарађујемо са свим здравственим установама у Београду, и да они одживе свој век квалитетно и добро", каже Љубиша Јоксимовић, интерниста.

Петина станара домова су млађи од 60 година, јер по Закону о социјалној заштити у тим установама могу да бораве и људи између 26 и 64 године живота. То су, кажу упућени, углавном инвалиди, психички оболеле особе, бивши затвореници.

"Ничег они заједничког немају са старим од 80, колико је просечна старост у домовима, нити је особље обучено да ради са њима и онда су то огромни изазови", сматра Надежда Сатарић из удружења "Амити".

Велики проблем су илегални домови, чији власници, неретко, по затварању таквих објеката, настављају рад на новој локацији.

Државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић каже да је тешко сазнати да ли је неко отворио нелегални дом уколико надлежнима неко то не пријави.

"Зато је нама важна сарадња и са медијима и да на сваки могући начин сазнајемо да би могли благовремено да интервенишемо и да укључимо друге надлежне органе Министарства унутрашњих послова", поручује Јанковићева.

Лиценцу за рад, као потврду квалитета услуге коју пружају, до сада је добило 11 домова. Остали имају рок од три године да поднесу захтев за њено добијање.

Препорука је и да се измени Правилник о стандардима квалитета, јер се за годину дана од његовог усвајања показало да није довољно јасан ни за кориснике нити за власнике домова.