Николић: Мало урађено на положају Рома

Председник Николић је подсетио да се идуће године завршава Декада Рома, додајући да није видео да је неко искрено у свету радио на томе да помогне ромској популацији.

Има "много права и пуно заштите на папиру, али нисам видео да су побољшани услови и стандард Рома" рекао је Николић, преноси Танјуг.

Он је рекао да је одрастао у нешто другачијој Србији, у којој није било толико демократије, у којој су људи били сиромашнији, али, како је додао, "тада се више живело заједно и боље смо познавали једне друге и саосећали једни с другима".

"Као да смо се негде изгубили у свом овом развоју, у трци, несигурности и неизвесности хоће ли сутра бити лошије него данас", истакао је Николић, који се сећа да у Крагујевцу у којем је одрастао нису постојале разлике између Рома и осталих.

"Данас морам да констатујем да у тој сфери нисмо много напредовали, већ чак нешто и изгубили", оценио је он.

Истовремено, истакао је председник, Роми међу собом треба да буду сложни, јер чим Срби "крену из Србије личе на Роме у Србији".

"Исти смо и види се да живимо у истој земљи, све лоше и добре особине делимо", нагласио је Николић додајући да треба зауставити размимоилажења, несклад, неслагања и бесмислене сукобе.

Николић је подсетио да је пре петнаестак дана био у Маутхаузену и да је тамо видео исту капију као на слици која је изложена у Галерији, подсећајући да су у логорима страдали Роми, Јевреји, Срби и Руси.

Стандардизација ромског језика

Он је рекао да треба да се коначно стандардизује ромски језик, како би коначно Роми, али и Власи, имали свој признати језик, да на њему буду штампане књиге.

"Нека ваша деца уче српски, јер им треба у средини у којој живе, али треба да науче и ромски да читају и пишу, јер ће им то отворити читаво богатство", поручио је Николић.

Он је додао да је неприхватљиво да је 95 одсто Рома незапослено, да их нема у државним и јавним службама и позвао Роме да се боре за своја права.

Председник се осврнуо и на проблем који Србија има са Западном Европом због азиланата.

"Нисмо криви ни ми ни Роми. Свако гледа да живи тамо где му је лепше. Ако Роми желе да живе у Немачкој треба тамо и да живе јер је ово свет без граница. Нисмо ми криви што им тамо дају 800 евра да не раде, а овде не могу да нађу посао да зараде 300 евра. Зашто постоје богати ако не да помогну сиромашнима", подвукао је он.

Председник Светског парламента Рома Драгољуб Ацковић истакао је да је изложба покушај да се помоћу слике и писане речи прикаже шта се Ромима догађало током тешких времена "друге светске катаклизме".

Изложба је приређена под покровитељством председника Николића, поводом седам деценија од завршетка Другог светског рата у Србији.

Садржај изложбе чини триптих на ову тему чији је аутор ромски сликар Радомир Усеиновић Калеја и Изложба књига и текстова о страдању Рома са ових простора у Другом светском рату, коју је приредио Драгољуб Ацковић.

Обе целине представљају први покушај да се на другачији начин визуелно и текстуално дочара Холокауст илити Порајмос - како погром називају Роми.