Колико је опасан охратоксин?

Токсиколог Миодраг Јовановић рекао је да је охратоксин - токсин из гљивица и да припада истом роду гљивица као и афлатоксин, јавља Танјуг.

"Као и код афлатоксина не постоји акутна опасност по здравље. Врло често се овај токсин налази у кафи, вину, грожђу, сувом грожђу, житарицама, а у великим концентрацијама може бити и у животињским продуктима, јер се концентрише у ткивима и органима. Акутна токсичност не постоји, као што није било ни код афлатоксина", објашњава Јовановић.

Додаје да се хронична токсичност за људе претпоставља, али да никада није доказана. Доказана је само експериментима на животињама и отуда је охратоксин проглашен канцерогеном материјом, супстанцом која може да допринесе развоју тумора и то нарочито јетре и бубрега.

"Токсичност је доказана на животињама, међутим, претпоставка је да мора да постоји генетска предиспозиција за развој малигних обољења бубрега и јетре, а да је овај токсин спољашњи фактор који на њих утиче", каже Јовановић.

Јовановић додаје да на подручју Балканског полуострва тај токсин доводе у везу и са балканском нефропатијом, хроничним обољењем бубрега карактеристичним за подунавске земље и за нашу земљу, али да ниједном студијом то није доказано.

Штрудла са смоквама и крекери српских произвођача повучени су са тржишта ЕУ јер садрже недозвољен ниво охратоксина А - токсичне материје.

Према прописима ЕУ, дозвољена су три микрограма орхатоксина по килограму производа за одрасле, и 0,5 микрограма за децу.

У штрудли са смоквама, према наводима Националне организације потрошача Србије, било је више од 15 микрограма, а у крекерима - десет микрограма токсичне плесни.