Медицински туризам, пропуштена прилика за зараду

Медицински туризам цвета у Индији, Аргентини, Тајвану и Мађарској. Мађари, на пример, од тога годишње зараде чак милијарду долара, колико Србија заради од свих видова туризма.

Наши лекари би радо пружали здравствене услуге странцима јер би им то била могућност да додатно зараде и употпуне свој кућни буџет.

Од тога би користи имало наше здравство јер би се део тако зарађеног новца усмеравао у опремање здравствених установа, а кроз наплату пореза пунио би се и буџет Србије.

Др Ивана Вранић, кардиолог у Клиничком центру Србије, каже да медицински туризам мора да се подигне на ниво националне стратегије и да буде законски регулисан.

"Људи укључени у структуру подизања квалитета здравствених установа морају обезбедити законске и све друге могућности да се овакав вид привреде развије и код нас", објашњава др Вранић. 

У Министарству здравља РТС није успео да дођемо до одговора на питање зашто се одлаже промена закона који би државним здравственим установама омогућио да пружају медицинске услуге странцима.

Њих би сигурно било јер су здравствене услуге у нашој земљи три-четири пута јефтиније него у земљама Европске уније.

Када је о медицини реч, до скоро се у иностранство највише путовало због стоматолошких разлога.

Савремено доба у којем су младост и лепота императив, довео је естетску хирургију на прво место на листи медицинског турзма. Следе стоматологија, кардиохирургија и ортопедска хирургија.

Од тог посла у овом тренутку користи имају само приватне здравствене установе, пре свега у Београду.

Директор Туристичке организације Београда Миодраг Поповић каже да, са становишта београдског туризма врло мало могу да учине да нешто од тих средстава пређе у опорезовани део.

"Ми можемо само да понудимо таквим туристима наше туристичке атракције, наше хотеле, а што се тиче медицинске понуде ми можемо једноставно да их маркетирамо али тек онда када то тржиште буде било законски уређено", наводи Поповић.

Војномедицинска академија има амбуланту за дијаспору у којој се наплаћује медицинске услуге.

"Свакога дана неко може да дође да се јави. Углавном су то људи који унапред заказују своје прегледе. Искоришћеност амбуланте је добра али ми у зависности од потреба можемо да ангажујемо и све остале службе", каже др Драган Ђорђевић, начелник Одељења ВМА за лечење.

Процењује се да је глобално тржиште медицинског туризма вредно 100 милијарди евра.

Променом закона дала би се шанса и нашим лекарима да пронађу своје место на том тржишту па би тако део тог новца дошао и у Србију.