Две деценије од смрти Даде Вујасиновић

Радислава Дада Вујасиновић је 8. априла 1994. пронађена мртва у породичном стану у Београду.

Поновљеним вештачењима, почетком 2008. године, одбачена је верзија о самоубиству, а Окружно тужилаштво јануара 2009. покренуло је преткривични поступак за убиство, преноси Танјуг.

Пре тачно годину дана Комисија за истраживање убистава новинара је саопштила да ће у процесу расветљавања убиства Даде Вујасиновић бити ангажовани страни експерти за балистику и судску медицину, и да се успоставља комуникација са Институтом за безбедност у Висбадену.

Та комисија, како су јавили медији, пронашла је доказе у случају убиства новинарке Даде Вујасиновић, који су се водили као изгубљени од 1999. године.

Комисија за истраживање убистава новинара обновила је истрагу убистава новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића ради налажења починилаца, а та комисија припрема и материјал за нове сведоке у случају погибије 16 радника РТС-а у НАТО бомбардовању 1999. године.

Председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић рекао је да је Национални форензички институт у Хагу потврдио да може да уради супервештачење убиства новинарке Даде Вујасиновић.

"То наслеђено стање је било толико конфузно и толико је било противречности у њему, да смо одлучили да се ипак вратимо на лице места", каже Матић.

Матић је истакао да је Институт потврдио да може да уради супервештачење и када је реч о балистичком и судскомедицинском делу.

"Неколико дана је трајала анализа тога на који је начин нестао пакет, али је у исто време рађена и потрага, још једном су све просторије прочешљане, после неколико дана пронађена је кеса у орману инспектора који се бавио овим случајем, али је у међувремену преминуо ", каже Матић.

Радислава Дада Вујасиновић рођена је 10. фебруара 1964. у Чапљини. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, 1987. године. После завршеног факултета радила је као новинар Привредног прегледа, а потом у магазину Дуга.

Године 1993. постала је члан уређивачког колегијума Дуге. За репортаже са славонског ратишта те године је добила награду "Светозар Марковић" Удружења новинара Србије.

Због својих истраживачких текстова о спрези криминала и политике, добијала је претње, уцене и судске тужбе.

Књига "Сведочења из обешчашћене земље" компилација њених текстова, интервјуа и приватних писама објављена је 1995. у Торонту.

Пре четири године Удружење новинара Војводине и друга новинарска удружења подржала су иницијативу да једна улица у Зрењанину добије њено име.