Читај ми!

Више оболелих од векторских болести у Србији

Сваке године од векторских болести које преносе комарци, крпељи и муве оболи 77.000 Европљана, док је у Србији прошле године пријављено 1.255 таквих случајева. Према подацима "Батута", у Србији из године у годину расте број оболелих од тих болести. Под слоганом "Мали убод, велика опасност" и у нашој земљи се, као и широм света, обележава Светски дан здравља.

На Светски дан здравља стручњаци упозоравају на болести које нам преносе вектори - мали организми, а које могу бити веома опасне, неретко и смртоносне.

Директор Клинике за инфективне и тропске болести КЦС Драган Делић објашњава да су ти вектори у нашој средини комарци, крпељи, ваши, буве и муве.

"Нас је прошле године отрезнила инфекција са Западним Нилом, било нам је јасно да ће доћи у нашу средину, само је било питање времена. Ми смо прошле године на нашој клиници лечили 182 особе, 28 је умрло. То су обично биле особе старије животне доби са разним хроничним болестима. Комарци су једноставно пренели болест на хуману популацију, на миграторне птице", истиче Делић.

Због опасности коју нам доносе у летњим месецима, стручњаци су упозорили да би током зимских месеци, када нико не размишља о комарцима, који и тада знају да се прикрију, требало предузети одговарајуће мере.

"Мали је број средина које су предузеле све то, тако да ми са зебњом чекамо сезону комараца а тиме и опасност од појаве грознице Западног Нила", каже директор Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" Драган Илић.

У свету, више од половине популације изложено је векторским заразним болестима, годишње буде инфицирано преко милијарду људи.

Најзаступљеније су маларија, лајмска болест, лајшманијаза, жута грозница. Епидемија егзотичних заразних болести као што је чикунгуња, регистрована је и у Европи, а појавили су се и случајеви денга грознице који нису били присутни деценијама, упозорава Светска здравствена организација.

Миљана Грбић из Канцеларије СЗО у Србији истиче да путници који се из далеких земаља враћају у Европу најчешће доносе маларију, денгу и чинкунгуњу. Упозорава да је глобализација, еколошке промене и промене климе утичу на ширење тих болести.

Из "Батута" саветују да током боравка у природи заштитимо кожу гардеробом или одређеним заштитним средствима против комараца, да се добро прегледамо после боравка на отвореном, јер смо већ ушли у сезону крпеља који преносе лајмску болест.

Приликом пута у неке далеке земље, потребно је предузети све мере које подразумевају и вакцинисати се против одређених заразних болести.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 12. јул 2025.
17° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом