Образовање родитеља, препрека или подстицај?

Деца из радничке породице најшечће се заустављају на дипломи средње школе. На Факултет се пре упућују они којима су и родитељи високо образовани.

Истраживање Института за социолошка истраживања Филозофског факултета показује да 60 одсто младих има исти ниво образовања као и њихови родитељи.

"Далеко мање шансе су да неко чији су родитељи завршили само трогодишњу средњу школу заврши факултет од детета чији су родитељи већ завршили факултет. Чак негде су 20 пута мање шансе да ће се он стећи факултетску диплому", каже социолог Драган Станојевић.

Парадоксално, истраживање показује да готово 40 одсто младих чији су родитељи завршили факултет, неће успети да га заврши. За оне друге, који не могу до индекса, систем препрека, почев од основне школе, није мали. Наводи се да је студирање постало изузетно скупо, али и став да индекс и диплома нису довољни за добијање радне књижице.

"Последњи подаци показују да иако у Србији расте број студената, у последњих десетак година тај пораст се не распоређује пропроционално по различитим друштвеним класама. Поново деца из средњих и виших класа узимају већи део тог колача, а деца из нижих класа, посебно деца са села добијају мањи део тог колача", каже социолог Слободан Цвејић.

Пет државних и четири европска универзитета, уз помоћ ресорног министарства, раде на пројекту чији је циљ да подржи младе из нижих слојева да стигну до факултета - како изменама закона, тако и оснивањем посебних служби за подршку.

Са економском кризом, главна тековина послератног периода - лака покретљивост из ниже у вишу класу готово да ишчезава. Док је пре 25 година сваки трећи припадник елите био син пољопривредника, данас је то сваки дванаести.