Плетење кућног буџета

У Србији се може зарадити поштеним радом, и са само две руке. Породица Радивојчевић из Пожеге дуги низ година бави се плетењем, чиме обезбеђују додатну зараду.

Брзина у плетењу стиче се само дуготрајном вежбом, какву више од пола века, од када је са девет година остао без мајке, има Миливоје Радивојчевић. Радни стаж и пензију стекао је у ваљаоници алуминијума, али никада није одустајао ни од плетења.

"Ја сам наставио да радим, јер ипак рачунамо да од овога можеш још неки динар да зарадиш, преко пензије", рекао је Миливоје Радивојчевић.

Супруга Милица нема пензију, али је умешна у ручним радовима, посебно везу којем њен супруг није вичан. Тај тимски рад допринео је и складном браку дугом 45 година.

"Претежно седи тамо у соби и плете, а ја овде, због телевизије. Он воли да гледа нешто друго, а ја друго. И понекад, кад он мени нешто отуд каже, тог момента сам и ја то размишљала", каже Милица Радивојчевић.

Глава куће ипак је супруг, каже Милица, који је и изузетан кувар, а том вештином овладао је у војсци.

"Пите правим то не питај. Јело свако знам да скувам, баш сам синоћ савио сарму", тврди Миливоје.

Од комшија стижу само похвале за скромне Радивојчевиће, који су увек предусретљиви али брижљиво чувају мустре за плетење.

"Нису они лукави, они би то дали, али нема ко да почне то је тежак посао", каже Мила Лазовић.

Веште руке брачног пара који плете тражене су, затрпани су бројним понудама, али су стигле и године...

"Свак' може да заради, ако 'оће да ради. А нераднику не вреди, и да му даш сто 'иљада он ће то да потроши за дан и опет нема", каже Милица.

Плетене ствари из куће Радивојчевића у Пожеги одавно се могу видети и ван граница Србије.