Наука најисплативија инвестиција

Када би улагала у науку колико Швајцарци у банкарски сектор, Србија можда не би постала најбогатија земља на свету, али би јој стандард несумњиво порастао.

Др Александар Богојевић из београдског Института за физику напомиње да је та институција водећа у Србији што се тиче међународних пројеката и да је у њој водећа лабораторија за примену рачунара у науци.

"Тридесетак људи производе вредност која се мери милионима евра сваке године", наглашава др Богојевић.

Држава се 2006. тржишно оријентисала, увођењем пројектног начина финансирања науке.

То је, међутим, поједине научне дисциплине, попут хуманистичких наука, као и институте у односу на факултете, довело у неравноправан положај.

Др Александра Павићевић из Етнолошког института САНУ сматра да је "погубно" то што вредновање резултата подразумева квантификацију резултата, обраћање пажње на број објављених радова, а не на квалитет.

Др Зоран Петровић, академик и потпредседник Националног савета за науку, напомиње да се у Србији принцип пројектног финансирања примењује другачије него у другим земљама.

"У свету постоје пројекти, али људи прво обезбеде стално радно место на универзитету или институту, а пројекти служе за путовање, за потрошну робу, функционисање експеримента. Код нас, међутим, служе за плате", објашњава др Петровић.

Када би новац за науку притицао делом од привреде, а не само из буџета, пројектно финансирање би, кажу, имало смисла. Тамо где је наука најјача, тамо је и економски најкориснија. Упркос успешним примерима, Србија у науку улаже минимално.

Учешће науке у бруто домаћем производу је 2003. достигло 0,3 одсто и задржало се на том нивоу. Србија у том погледу заостаје за земљама у региону јер све, осим Албаније, за науку издвајају више од пола процента бруто друштвеног производа, а Словенија и Чешка, и више од један одсто.

"Све земље које имају високе технологије, нису то високе технологије јер се наука тргла и убризгала памет у привреду, већ се привреда тргла и почела да улаже у сопствени развој", истиче др Петровић.

Србија би, слажу се стручњаци, могла да продаје знање и памет. Само оне земље које за науку издвајају више од један одсто бруто домаћег производа, од ње ће имати материјалну корист.