Подмукле "жуте убице"

Слађан Вучковић, бивши деминер Војске, једна је од жртава НАТО бомбардовања 1999. године. Њему је приликом чишћења терена на Копаонику 25. априла 1999. у рукама експлодирала касетна бомба. Вучковић је један од четворо Нишлија који су учествовали на међународној конференцији о забрани касетне муниције, одржаној у вијетнамском граду Хуе.

Вучковић каже да су током седам дана конференције највише разговарали о томе како оснажити жртве касетних бомби и њихове породице.

"Ја сам њима причао да треба да живимо на ведрији, другачији начин", прича Вучковић.

Новинар и фотограф агенције Бета Саша Ђорђевић је као предавач "бан адвокатима", односно заговарачима забране касетне муниције, објашњавао улогу медија у том процесу.

"Објашњавао сам им основе новинарског заната, како се пише вест, како да се обрате медијима, да их не злоупотребљавају и да имају визију свог циља", каже Ђорђевић.

Учесници конференције посетили су и неколико вијетнамских села на граници са Лаосом, где и после 40 година од завршетка рата цивили страдају од касетних бомби.

Зато се "бан адвокати" залажу за забрану ове муниције. У свету је 112 земаља потписало, а око 80 верификовало конвенцију о забрани. Србија није међу њима.

"Ми се залажемо да Србија потпише Конвенцију о забрани касетних бомби јер је једина у окружењу која није то учинила а зечетник је те идеје", каже Слађан Вучковић.

Само током НАТО бомбардовања, у Србији је од касетних бомби погинуло 40, а рањено 160 цивила. Процењује се да је на нашу земљу бачено око 300.000 тзв. "жутих убица", од којих свака десета није експлодирала.