Нова стратегија УН против дроге

Када у истој просторији седе дипломате из земаља у којима се марихуна слободно продаје и оних где за тако нешто прети смртна казна тешко је доћи до заједничког става. Осим да проблем постоји. Једно од понуђених решења било је међународна легализација марихуане у медицинске сврхе.

"Чинећи марихуну доступном људима који трпе болове, мучнину или друге здравствене тегобе то је не чини доступнијом за младе који би је користилиу циљу забаве. Исти случај је и са опијатима и лековима против болова, на пример људима с карциномом нећете ускратити приступ опијатима, јер то шаље лошу поруку младима", каже Петер Сароси из "Мађарске уније грађанских слобода".

Страх од високих казни спречава зависнике да се на време јаве лекару. А то доприноси ширењу заразних болести, од хепатитиса до сиде. Државе сада експериментишу. Уругвај је дозволио контролисану продају марихуане, 40 грама месечно по особи или шест садница по домаћинству.

"Сада кад смо омогућили законит приступ марихуани ударили смо јако у срж илегалног нарко-тржишта. Мислимо да имамо добар приступ проблему. Овако смањујемо и насиље у неким четвртима, јер је трговина наркотицима повезана с насиљем", каже Диего Канепа из Кабинета председника Уругваја.

Марихуана се слободно продаје у холандским кофи шоповима, у америчким државама Колорадо и Вашингтон, Камбоџи и Северној Кореји, где је потпуно декриминализована и расте свуда. Без компромиса су Јапан, Филипини, Малезија, Индонезија, Емирати и Кина где се сваки контакт са марихуаном драстично кажњава.

У већем броју земаља, углавном у америчким савезним државама, може се купити у апотеци уз рецепт. Проблем настаје када пацијент претера.

"Ако више нису у могућности да те опијате попут оксикодона, добијају од лекара потражиће их на црном тржишту. То је скупо, јефтинија варијатна је хероин па гледамо људе који прелазе на ту дрогу", рекао је Дејвид Каунтер из америчке Агенције за борбу против илегалне трговине наркотицима (ДЕА).

Према његовим речима, то је осетљива линија и да се ради на томе да се рецепти преписују како треба, као и да се наркотици држе даље од потенцијалних корисника.

Састанци Комитета Уједињених нација за борбу против наркотика привлаче разне. Уз реге музику, пред зградом Бечког интернационалног центра ова организација бори се за слободан узгој, кажу, свих биљака па и марихуне.

Рано је процењивати хоћемо ли 2016. направити глобални преокрет кад је реч о употреби дроге у медицинске сврхе или кажњавању зависника, рано је проценити и хоће ли то утицати на будуће српско законодавство.

Оно што је јасно да у Србији нема јединственог става када је ова тема у питању као и да нема јасне статистике о томе колико је заправо зависника од наркотика. Процењује се да је око 100 хиљада зависника, а од тога 25 хиљада хероинских.