Девојке хоће у Војну гимназију

Према подацима из војних одсека широм Србије на конкурс за пријем у Војну гимназију до сада се пријавио готово исти број дечака и девојчица.

Капетан Радојка Милосављевић из Војне гимназије је у емисији "Дозволите..." рекла да су из војних одсека, где се подносе документи за пријем, стигли подаци да је однос пријава дечака и девојчица готово "пола-пола".

Милосављевићева је указала и да сваке суботе на "отворене дане" у Војну гимназију на упознавање са условима живота и рада чешће долазе девојчице од дечака.

Конкурс за Војну гимназију отворен је 15. фебруара и трајаће до 31. марта, а кандидати документацију могу предати у војним одсецима у местима где живе, а све потребне информације налазе се на сајту Војне гимназије.

Неке од девојчица које су конкурисале су емисији "Дозволите..." рекле да им је највећа мотивација љубав према војничком позиву и према својој земљи.

Иначе, по завршетку Војне гимназије обавезно је полагање пријемног испита за Војну академију.

Јелена Димитријевић се пријавила на конкурс, а велику помоћ јој представља то што тренира кошарку и биће јој лакше да се спреми за тест физичких способности.

Ема Николић која се такође пријавила на конкурс додаје да вежба српски и математику, који се полажу на пријемном испиту.

После пријемног, кандидати који су прошли даље пролазе и психолошки тест и медицинско-здравствену проверу.

У Војној гимназији, како наводе из ове институције, постоје сви услови за живот и рад средњошколаца. Смештај и исхрана су обезбеђени у интернату, а све трошкове школовања сноси Министарство одбране.

План и програм је сличан осталим гимназијама у Србији с тим да се ученици припремају за Војну академију, па због тога имају бројен факултатитвине предмете и курсеве као што су роњење или оријентиринг.

У складу са традицијом

Девојке ће по први пут бити примљене у Војну гимназију, док су у Војну академију први пут уписане 2007. године.

Жене у војсци нису новина у Србији, иако последњих година заокупљају све већу медијску пажњу.

Србија је једна од првих земаља која је дозволила женама да обуку униформу и то још у балканским ратовима, па затим и у Првом светском рату.

Гимназијалка Софија Јовановић била је хероина балканских ратова, док је Милунка Савић била најодликованија жена у Првом светском рату.

Иако појава жена у војничкој униформи није била масовна у Србији, припаднице лепшег пола нису могле да узму пушку у руке у земљама Западне Европе.

Познато је да је енглеска авантуристкњиа Флора Сенс дошла у Србију јер је знала да је нико неће одбити уколико се пријави у војску.

Даље кроз историју, жене су у униформи одиграле значају улогу у партизанском покрету и Народноослободилачкој војсци Југославије. Жена је било и у Равногорском покрету од оснивања.

Према званичним подацима жене су чиниле готово 20 одсто бораца НОВЈ, а око 3.300 њих добило је Партизанску споменицу 1941. године.

Орденом Народног хероја одликована је 91 жена, од којих 73 постхумно.