Избеглице у Хрватској, две деценије без права

Две деценије после рата на простору бивше СФРЈ, хиљаде људи нису оствариле своја основна права. Када је реч о стамбеном збрињавању, само у Хрватској, десетине хиљада Срба чека да им се врати имовина.

Рок за пријаву за стамбено збрињавање на подручју такозване посебне државне бриге, односно у некадашњој Крајини, истиче 31. марта.

Нико ко потражује имовину у некадашњој Крајини не жели о томе да говори пред камером. Документација коју треба да поднесу је, кажу, не само обимна већ и дискриминаторска.

Ивица Прескар из хрватске Канцеларије за стамбено збрињавање, међутим, то негира.

"Никакве нема дискриминације на основу националне припадности. Сви подносиоци захтева подносе исту документацију", наводи Прескар.

У Коалицији удружења избеглих тврде супротно, јер, поред осталог, Срби треба да докажу да у последњих 20 година нису стекли ни продали ниједну некретнину не само у Хрватској већ на простору целе бивше СФРЈ.

"Усељени Хрвати из БиХ у Хрвaтској, који конкуришу за стамбено збрињавање, траже им доказ да немају некретнину у Хрватској. Наравно да Хрвати у Хрватској немају не4кретнину до 1991.То би значило као кад би од нас Срба тражили доказ да до 1991. године нисмо имали некретнину у Србији", каже Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица.

Један од услова је и да имовина не може да се прода у наредних 10 година. Надлежни кажу да је циљ да се грађани задрже на подручјима где су некада живели.

"Станови у Крајини у највећој мери нису приватизовани. Ако Хрватска заиста има политичку вољу за помирењем и све грађане третира на исти начин, нека врати те станове у Крајини првобитним власницима и нека им да откупну цену каква је била деведесетих", објашњава Линта.

Деведесетих година прошлог века откупна цена станова у Хрватској била је од 50 до 250 тадашњих немачких марака, а сада се плаћа од 300 до 750 евра.

Европска унија је недавно показала занимање да се реши проблем стамбеног збрињавања избеглих - средства су обећавана, али је очигледно потребно много више од првобитно планираних око 580 милиона евра за подручје целе бивше Југославије.

До сада је, на донатоским конференцијама у Београду и Сарајеву, прукупљена тек половина.