Београд домаћин младим научницима

Педесеторо младих доктора наука из земаља Западног Балкана учи у Београду како да напише и направи пројекте које би у наредних седам година финансирала Европска унија са 80 милијарди евра.

Велика шанса и за наше научнике, које је потребно обучити како да на најбољи начин искористе оно што им се нуди и како се не би поновило искуство из претходног циклуса у који је било укључено само седам одсто од тринаест хиљада истраживача, колико Србија има.

Надица Миљковић са Електротехничког факултета Универзитета у Београду бави се биомедицинским инжењерством и већ је својим пројектом конкурисала за нови циклус истраживања које финансира Европска унија - Хоризонт 2020.

"Пројектом се јача нетворкинг, дакле међусобна сарадња и то не само у нашем региону, на Балкану, него уопште у Европи, да се направе онлајн базе података са снимцима који би помогли у рехабилитацији пацијената и самим тим омогућили да се побољша квалитет живота", објашњава Надица Миљковић.

Млади истраживачи сами треба да направе истраживачке мреже, које ће трајати три године. Мото је - "паметно, зелено, ефикасно". У групи ће их бити по седморо, а предлог заједничког пројекта први пут треба да представе за три месеца. У екипи тако могу да буду лекар, биолог, фармацеут, инжењер.

"Увек је занимљиво доћи на овакву конференцију где људи различитих струка, деле своја искуства, размишљања и на концу, мислим да можемо направити неку заједничку синергију и неке нове производе који ће дати неку нову вредност тржишту", каже Милан Пухача из Хрватске.

"Очекујем да упознам колеге, јер искрено, ми ни у својој земљи не знамо ко шта ради, а тек не шире. Мислим да је веома позитивно посебно имајући у виду моје искуство. До сада сам много сарађивала са колагама са фармацеутског факултета из Србије", прича Маја Симоноска Црцаревска са скопског Универзитета Свети Кирило и Методије

Регионални координатор пројекта "Подстицај младим истраживачима" је Електротехнички факултет Беогрдског универзитета.

"Претходни циклус је показао да Европа има доста добар научно-истраживачки потенцијал, али за технолошко разавијеним земљама заостаје када је реч о комерцијализацији истраживања, броју патената и броју реализованих патената", објашњава декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду професор Бранко Ковачевић.

Идеја је да се у новим пројектима као партнери појаве и привредни субјекти, односно инвеститори који ће обезбедити новац истраживачима, а касније њихове изуме и комерцијализовати.