Српска риба у европској мрежи прописа

Готово сви рибњаци у Србији поседују систем безбедности хране, као предуслов даљег прилагођавања европским прописима. На јесен почињу разговори са Европском унијом о даљем развоју рибарства. На основу многобројних анализа, риба из наших рибњака квалитетнија је од оне произведене на Западу.

Рибњаци користе квалитетну воду, риба се храни концентрованом храном која задовољава и најстроже прописе, зато је и месо са мањим процентом масти.

Мирослав Ћирковић са Пољопривредног факултета у Новом Саду каже да са таквом храном постижемо четири до шест одсто масти, док је у Чешкој то око 10, а у Пољској 12 одсто у месу шарана.

"Не употребљавамо у лечењу рибе антибиотике јер није велика густина насада", рекао је Ћирковић.

Риба која се код нас производи, испитује се у девет група једињења у двадесетак аналитичких метода.

"После дугогодишњег искуства у лабораторији Института за технологију меса можемо рећи да наша риба као намирница одговара прописима које прописује мониторинг програм, а предвиђа ЕУ", рекла је др Весна Ђорђевић са Института за технологију меса Београд.

Произвођачи упозоравају да ће упркос добром квалитету и приносу од 1.500 килограма рибе по хектару примени савремене технологије тешко ће издржати конкуренцију са Запада. Истичу да за разлику од власника рибњака у окружењу који не плаћају воду у рибњацима, нашим произвођачима редовно стижу рачуни.

"По кубику захваћене воде, каналска мрежа и по килограму произведеног шарана, ми практично по три основа плаћамо коришћење вода, што је десет одсто од великопродајне цене", рекао је Братимир Раденовић из рибњака "Вршачи ритови".

На јесен почињу преговори са представницима Европске уније о поглављу 13 које обухвата све процесе у производњи и промету слатководне рибе.

Мирјана Мишчевић из ПКС објашњава да бисмо уопште могли да преговарамо са ЕУ у области рибарства, неопходно је у Министарству за пољопривреду основати сектор за рибарство и тако унапредити административне капацитете.

Стручњаци сматрају да површине под рибњацима у нашој земљи са садашњих 15 хиљада могу да се повећају на скоро сто хиљада хектара.

Само у Војводини има више од 200.000 хектара неплодне земље пете и шесте класе поред каналске мреже погодне за изградњу рибњака, која би узгојем рибе омогућила већи профит по јединици површине.