Ново срце, нова шанса за живот

У тренутку када су наши лекари у једној од сала за катетеризацију Клиничког центра Србије први пут мењали срчани залистак без отварања грудног коша, користећи препонску аорту и катетер, у другој сали, били су пацијенти којима је недавно урађена трансплантација срца, а дошли су на контролну биопсију.

Миодраг Рајић из Бора, ново срце добио je 30. децембра, мало пре 52. рођендана, a  Мирославу Петровићу, из Велике Плане, трансплантација срца урађена је у октобру.

"Сада је добро, пре тога је било доста тешко, нисам могао да пређем 200 метара, а узбрдо ни 10 метара, и један праг степеништа. Сада могу и километар и два. Осећам срце да куца, осећам напон снаге, као у младости", каже Миодраг.

"Моје садашње здравствено стање, у односу на стање непосредно пред операцију је апсолутно неупоредиво. Сада сам много способнији, здравији, могу читав дан да шетам, покретан сам да устајем, комуницирам, радим, да дишем нормално... Снага срца била је испод десет, а са новим срцем је 80 одсто. Ми се захваљујемо донорима, јер без њих то не би било", каже Мирослав.

Од септембра, када је у Србији после 15-огодишње паузе, поново покренута трансплантација срца, у Клиничком центру Србије је продужено пет живота, а још пет особа добило је вештачку срчану пумпу.

"За сада су пацијенти добро, редовно се контролишу, прати се њихово имунолошко стање, али треба да прође време, најмање годину дана, ако буде као сад, биће добро", каже Драган Цветковић, кардиохирург, КЦС.

Поред организованости, обучености, али и ентузијазма запослених, без давалаца нема ни трансплантационог програма.

"Желим да се захвалим породицама што у најтежим тренуцима успеју да се издигну изнад свог бола, што успеју да нас чују и да омогуће да њихов бол и њихов губитак буде нова нада за неке друге људе", каже Наташа Петровић, анестезиолог из Ургентног центра.

У Србији у овом тренутку донорску картицу има око 80.000 грађана, а сагласност за трансплантацију је у најтежем тренутку, када су се животи њихових најмилијих гасили, прошле године дала 41 породица, што је четири пута више него 2008. године, када је у Дневнику почело извештавање о значају даривања органа.