Где је место урни Николе Тесле?

Договор о премештању урне са пепелом Николе Тесле у порту Храма светог Саве, који су постигли Влада, Привремени орган Београда и патријарх српски Иринеј, изазвала је бурне реакције јавности. Различита научна удружења протестују, махом на интернету, тражећи да урна остане у Музеју Николе Тесле, где се налази више од пола века, док из Српске православне цркве поручују да посмртним остацима није место у музејима.

Да је највећем светском научнику место у храму науке, а не у Храму светог Саве, поручују они који Теслину урну чувају готово 60 година.

Наводе да урна представља културно добро и као таква не подлеже уобичајеним правилима укопа, већ посебној заштити. Стоји у посебном меморијалном комплексу, а не као експонат. Позивају се на жељу његових наследника да тако и остане.

Директор Музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић каже да Тесла на "неки начин" припада читавом свету, да је космополита и да се "у суштини никада није изјашњавао као човек религије и вере".

Ипак, додаје Јеленковић, недвосмислено је да је Тесла био српског порекла из православне породице.

"Невероватне су реакције које стижу са свих страна света. Управо та чињеница да Теслу не треба повезивати са тим стварима", истиче Јеленковић.

Измештању урне оштро се супротстваља наследник, праунук Теслине сестре, који је, каже, посветио 30 година промовисању идеја славног претка. Инсистира да га о свим корацима лично консултују и затраже сагласност.

Тесла је за живота у Србији боравио једном и то 31 сат. Други пут у Србију дошао је у музеј 1957. године. 57 година касније, из музеја нису сигурни да ли ће успети овде да га задрже.

СПЦ: Музеј није гробље

Српска православна црква истиче да музеј није гробље и да Тесла треба да почива тамо где почивају посмртни остаци Светог Саве и Карађорђа, на платоу Храма Светог Саве.

Владика бачки Иринеј наводи да је главни аргумент тај што свако људско биће заслужује сахрану достојну човека.

"Не може он (Тесла) бити музејски експонат један једини у читавом човечанству. Он је био православни хришћанин, син свештеника. Сам је изјавио да је његова вера иста као и вера његовог оца. Није тражио да буде спаљен, још мање је тражио да буде изложен у музеју", истиче владика Иринеј.

Са тим је сагласан и део академске јавности. Сматрају да потомак лозе свештеника од којих су двојица била владике, мора да има достојно место сахране.

Академик Матија Бећковић сматра да је над моштима Тесле извршено нечувено варварство.

"Колико је мени познато, он је први после Светог Саве који је пошто је сахрањен ископан из гроба и спаљен", каже Бећковић.

Интернет иницијатива "Оставите Теслу на миру"

Бунт и негодовање избили су, међутим, на интернету кроз групу "Оставите Теслу на миру", која је за три дана окупила више од 25.000 припадника.

Кажу да ће грађанском иницијативом спречити да урна једног од највећих светских научника послужи као украс верском објекту, али и да ће правно преиспитати одлуку да се урна премести.

Писац Горан Скробоња каже да је један од потписника петиције да се то не ради, јер сматра да то није упутно.

"Али на страну шта ја мислим да ли је то културолошки, политички скандал прве врсте. Мени је проблематично да се узнемиравају земни остаци једног генија који се налазе тамо где је он хтео да буде", каже Скробоња.

Каква би била Теслина воља тешко је рећи, каже један од најбољих познавалаца Теслиног лика.

Владимир Пиштало, добитник НИН-ове награде за роман "Тесла, портрет међу маскама", каже да су у неолиту људи сахрањивали своје мртве испод кревета или поред огњишта.

"Тесли је било потпуно природно, на неки начин, да буде сахрањен у својој лабораторији коју је он, мислим, сматрао сакралним простором", наводи Пиштало.

Додаје и да му се чини да је садашња полемика повезана са иницијативом да се Тесла прогласи за свеца.

"Он је био јако спиритуалан човек, али на један веома неконвенционалан начин. Ако би ова иницијатива заиста била нешто озбиљно, онда би то била победа суштине над формом", закључује Пиштало.

Премештање урне јединог нашег човека по коме је названа јединица мере, најављује се за 10. јул, Дан науке и дан Теслиног рођења.