Статус службеног лица, заштита и обавеза

Све учесталији напади на појединце на радном месту, од возача до лекара, актуелизовали су њихов захтев да им се појача заштита. Поједине струке годинама се боре да добију статус службеног лица, јер се надају да би их то додатно заштитило.

Возачи градског превоза последњи у низу притиснули су "паник тастер" као аларм држави. Кажу да су камера у кабини и тастер у појединим возилима утицали да се смањи број напада. Међутим, техника није зауставила насиље. Возачи зато траже статус који ће елиминисати страх од одласка на посао.

Александар Јокић из Саобраћајног синдиката ГСП-а каже да возачи очекују да ће добијање статуса службеног лица значити оштрије казне за нападаче на саобраћајно особље.

"Самим тим ћемо, кад они знају да их чека оштра казнена мера, предупредити потенцијалне вербалне или физичке нападе на саобраћајно особље. Верујте ми да се плашимо, ми само радимо наш посао, превозимо Београђане и није нам свеједно да ли ће неко из те групе извући нож или напасти бејзбол палицом", каже Јокић.

За правнике тај статус је неоправдан јер се, тврде, неосновано поистовећују професије од јавног значаја са службеним лицима.

Изменама у Кривичном закону прописана је појачана заштита радника на пословима од јавног значаја, али то не значи да би све те струке могле да добију нови статус. Правници појашњавају да не само што нема земље која би возачима, новинарима и лекарима дала посебан статус, већ би им се он, практично, обио о главу.

Професор Правног факултета Милан Шкулић каже да је однос један према десет у корист оних норми које оптерећују службено лице. Истиче да је мало норми које та лица штите од неких ситуација, а много више оних које намећу посебне обавезе и одговорност.

"Злоупотребу службеног положаја може учинити само службено лице. Ако би таксиста имао статус службеног лица неки његов несавестан рад који је сад на нивоу дисциплинског прекршаја би аутоматски постао кривично дело и тиме се постиже контраефекат. Не може да га заштити, али може тиме да га оптерети", објашњава Шкулић.

Осим возача, новинара, лекара, овај статус тражили су и просветни радници и радници ЕПС-а који раде на искључењима струје. Стручњаци, међутим, подсећају да се осећај сигурности не обезбеђује са врха друштвене лествице.

Психолог Првослав Плавшић подсећа на пословицу која каже да се јачина ланца мери према најслабијој карици. "Значи, ако обичан грађанин није заштићен, џабе штитимо оне који имају службену легитимацију или су наоружани", каже Плавшић.

Истиче да је то питање потребно посматрати сасвим другачије од онога како га видимо.

"Морамо да заштитимо сваког грађанина и на томе мора да се ради много озбиљније него што смо до сада радили", истиче Плавшић.

У претходној години забележено је више од 50 напада на возаче, а сваки трећи медицински радник, показују истраживања, доживео је неку врсту агресије на радном месту.