Климатске промене мењају начин живота

Климатске промене су једна од највећих претњи 21. века, а очигледне су већ данас. Ако заједничка акција одмах почне, биће још времена да се избегну најгори утицаји. У супротном, већ за 30 година клима на нашим просторима неће подсећати на ону из 20. века и у потпуности ће нам изменити начин живљења.

Воће је већ у сред зиме почело да цвета, а у потоцима и бунарима је све мање воде. Ибар подно Копаоника може да се прегази.

У последња три месеца у Србији је пала тек једна трећина уобичајених падавина, а овако мало снега на планинама није било још од средине прошлог века. А да и ми својски гомиламо гасове у атмосфери који загревају планету указује чињеница да Србија потроши пет пута више енергије по јединици производа него што је светски просек.

Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију каже да већ имамо 25 летњих дана више него што је то било средином 20. века. Према његовим речима, пројекција будуће климе показују да ће се тај тренд наставити у будућности тако да ћемо средином 21. века, око 2050. године,  добити још један летњи месец.

Већ три месеца реке плаве Словенију и Хрватску. У оваквим ситуацијама је од великог значаја међугранична сарадња. Србија тренутно учествује у осам програма подунавског и јадранског региона што је Европска унија подржала са 80 милиона евра.

Без обзира на пораст степена опасности, последице природних катастрофа могу се смањити. На сваки уложени динар у превенцију, штета је мања 10 пута.

"Смањујемо утицај човека на изазивање тих опасности, пре свега на изазивање пожара на отвореном простору, за смањење опаснсти од поплава, на уређењу водотокова, едукацијом нашег становништва. Законом о заштити од пожара, чланом 50,  је забранио паљење органског отпада на отвореном простору", рекао је Ђорђе Бабић, заменик начелника Сектора за ванредне ситуације.

Сада је јасно да ми не можемо само да посматрамо како расте ниво океана и нестају нека далека острва. Климатске промене погађају и нас. Можда је наосетљивији сектор пољопривреде. У Србији се наводњава тек два одсто површина. Како би се приноси очували наводњавање треба унапредити и сејати сорте отпорне на сушу.