Славна историја "Ташмајдана"

Прва фаза радова на реконструкцији познатог београдског стадиона "Ташмајдан" могла би да буде готова до априла, а наредних дана биће утврђено којим материјалом ће бити облагане трибине, односно хоће ли бетоном бити замењен камен.

Тада ћемо бити сигурни и хоће ли оспособљавање стадиона за све садржаје, започето 2011, бити готово у октобру, како је раније најављено.

Кроз славну историју, некадашњи каменолом "Ташмајдан", био је место многих спортских, музичких и културних дешавања.

Готово смо заборавили какав је значај имао овај спортски центар за Београђане. Они старији сећају се Дејвис купа, првог Светског првенства у рукомету за жене, бокс-мечева, али и фудбалске утакмице "фића" на популарном Ташу. Ретке снимке предимензиониране лопте, те 1978. забележио је Драган Станић.

"Велика лопта класика - учествовали су нпр. Џо, громада од човека за кога не знам како је ушао у тог 'фићу', Пеца Добросављев, и он је нажалост покојни. Било је интересантно, није било лупања аута већ колико је могло да се маневрише по оној шљаци", присећа се Драган Станић.

Звучи невероватно, али на песку "Ташмајдана" је одржана и једина београдска корида. Те давне 1971. - шпански тореадори и прави бикови у центру Београда.

"Корида је била интересантна јер је први пут гледамо. После, читајући разне новинске извештаје, укапирали смо да су то углавном старији бикови, истрошени, а ја сад знам да су у правој кориди бикови од 500-600 килограма, а оно су биле неке раге од 300 кила", прича Станић.

Спортски стадион "Ташмајдан" није заштићен као споменик културе, али је део целине Стари Београд, која је под претходном заштитом.

Тај део Београда значајан је због места читања Хатишерифа, старог сеизмолошког завода, Цркве Светог Марка и зграде главне поште, који су проглашени културним добрима.

Сам стадион, како му и име на турском каже, никао је на месту на ком се у римско и турско доба копао камен.

"Експлоатацијом камена створен је вештачки амфитеатар и низ лагума и пећина, а приликом изградње стадиона педесетих архитекте су поштовале затечено стање", објашњава Бојана Ибрајтер Газибара из Завода за заштиту споменика културе града Београда.

На трибинама стадиона планирано је место за 7.500 гледалаца, а када се буду организовали концерти, попут оног Бајагиног, који је, упркос киши, трајао и два сата дуже, биће места на терену и за око 3.000 љубитеља музике.

После реконструкција, овде ћемо, као некад, гледати и клизаче јер би током зиме на "Ташмајдану" требало да буде постављено и највеће отворено клизалиште у Београду.