Неопходна континуирана борба против корупције

Борбу против корупције није могуће водити блицкригом, већ континуираном акцијом, при чему нереформисано правосуђе и недостатак политичке воље за рад независних државних органа доводи до спорог санкционисања кршења антикорупцијских прописа, речено је на трибини Транспарентности Србије.

Представник ТС-а Владимир Гоати рекао је да у српском правосуђу постоји три милиона нерешених предмета, док је политички систем у Србији назвао "партито-деспотијом".

"Странке се свечано заклињу да више неће постављати партијске људе и то је добро, али би боље било да се број запослених у државној администрацији смањи за 10-15 одсто", рекао је Гоати.

У извештају Транспарентности Србија, који је прочитао Немања Ненадић, наводи се да су у не малом броју случајева због застарелости обустављени прекршајни поступци, које су покренули независни органи.

"До сада нису забележени случајеви проактивног деловања тужилаштава на основу налаза независних тела - примери да је тужилаштво покренуло прекршајне или кривичне поступке због неправилности које су уочене у извештајима независних тела", рекао је Ненадић.

Агенција за борбу против корупције, Државна ревизорска институција и Повереник за информације од јавног значаја поднели су од 2011. године 993 захтева за покретање прекршајног поступка против јавних функционера, од чега је решено само 177.

Анализом је уочено изузетно дуго поступање у предметима када су се захтеви односили на министре и друге јавне функционере (Расим Љајић 30 месеци без пресуде, Саша Драгин предмет решен после 27 месеци, Божидар Ђелић ослобођен после 22 месеца, Драган Марковић Палма - предмет 18 месеци није решен).

У извештају се наводи да је било апсурдних ситуација да пријава застари јер је окривљени, иначе народни посланик, био недоступан суду или јер председник општине није подигао из поште позив за суђење.

Ненадић је као главне препоруке за поправљање ситуације истакао специјализацију судија за решавање у предметима који се покрећу на основу кршења антикорупцијских закона, унапређење сарадње између независних државних органа и судова и продужетак рокова за наступање законске застарелости.

Предложио је, такође, и увођење праксе да независни државни органи редовно прате поступање судова по поднетим захтевима и о томе обавештавају јавност.

Према његовим речима, потребно је размотрити и промену прописа, ради ефикаснијег позивања окривљених, нарочито када су у питању јавни функционери.