Муке корисника "народног казана"

Ове године у народним кухињама у Србији храниће се 36 хиљада људи, 300 више него прошле године. Забрињава и то што је међу корисницима све више деце. Тренутно их је 11.600, што је за 500 више него на почетку године. Слично је и у Београду. Корисници народних кухиња у главном граду врло су незадовољни, јер је и тај једини оброк који добију у дану, испод свих стандарда квалитета.

Оболели, без запослења, а многи од њих и без икаквих прихода, ови људи принуђени су да свакодневно по оброк долазе у народну кухињу. Тај оброк, за многе једини у дану, према нутриционистичким стандардима, треба да задовољи дневне потребе организма за хранљивим материјама.

Не само да није тако, него, како кажу, већ дуже време, у оброцима се налазе и ствари којима ту није место, а врло често и без обележеног рока трајања производа.

"До куће прокисне, а што се тиче сувих оброка, то је катастрофа... Кад их мачка неће онда знајте колико је сати", каже један од њих.

"Храна је катастрофа, трују људе. Ја сам лично нашао и црве и длаке", прича огорчени корисник београдске народне кухиње.

У народним кухињама, на 52 локације у граду, храни се 14.400 Београђана. Међу њима је све више деце којима је здрав оброк, у фази раста и развоја, неопходан.

Градски секретар за социјалну заштиту Ненад Матић каже да се Секретаријат труди да у оквиру својих надлежност и законске процедуре ову врсту услоге побољша.

"Јавност је упозната да већ дуже време покушавамо да завршимо поступак јавне набавке, сада је то при крају и ми се искрено надамо да ћемо у наредном периоду ову врсту услуге побољшати", истиче Матић.

За разлику од Београда, о квалитету оброка који се служе у народним кухињама у Србији, брине Црвени крст Србије. Некада у оброцима, кажу, има више, некада мање меса, али притужби на квалитет и хигијену до сада није било.

Радници који деле оброке, редовно пролазе строге санитарне контроле.

Секретарка Црвеног крста Србије Весна Миленовић каже да је приоритет да се хигијена и квалитет хране одржи на нивоу који је предвиђен стандардом који су припремили нутриционисти, како би се очувало здравље корисника.

Београд је једини град у Србији који сам финансира рад народних кухиња и то га годишње кошта десет милиона евра.

Због честих притужби, кажу, пооштрили су критеријуме и кренули у тендерску набавку. Међутим, до сада ниједна јавна набавка није успела.