Грађани беже од анкетара

До избора су остале три недеље, кампања постаје интензивнија, а позиви и посете бирачима, готово свакодневне. Све је мање грађана који су расположени да одговарају на питања о свом политичком избору, али и на она која са избором немају везе. Тако да без одговора последњих дана остаје све више анкетара.

Ако се до 15. априла не повећа број оних који ће отворити врата, Уницеф би могао да остане без информација о ухрањености и образовању деце, о репродуктивном здрављу жена и ставовима о насиљу у породици.

Анкетар Урош Живановић каже да их везују са политичким партијама.

"Неко чак неће ни да нас саслуша, затварају нам врата пред носем иако имамо обележја микс тима", каже анкетар.

Грађани кажу да углавном отворе врата и кажу да нису заинтересовани или да се плаше да би њихове одговоре неко могао да злоупотреби.

Многи и не отварају врата јер немају поверења и сматрају да би анкетари требало да им се прво најаве. У селу је ситуација другачија, становници кажу да су код њих капије отворене, али да нико не долази.

Стручњаци кажу да људи у сеоским срединама радије одговарају на питања из упитника, од оних који живе у граду. Међутим, анкетари у селима морају да потроше више времена по домаћинству него њихове колеге у граду, јер се кафа, ратлук и ракијица за госта подразумевају.

Најтеже се на одговор одлучују становници старих београдских општина.

Александра Јовић из Уницефа каже да је ово истраживање за њих изузетно важно зато што подаци које прикупљају овим истраживањем немају ни један други извор.

Грађани Србије су међу последњима у Европи који на питања из анкета одговарају са "не знам". Стручњаци кажу и да радо одговарамо на питања о темама о којима нисмо најбоље информисани.

Међутим, у предизборно време, мало је оних који отварају врата истраживачима јавног мњења. Срђан Богосављевић из "Стратеџик маркетинг" сматра да није реч само о неповерењу грађана.

"Не бих рекао да је у питању страх, али јесте оно што се у већини западних земаља десило, почело је нагомилавање, сваки час их неко узнемирава, нешто их пита, а друго све је више и више директног маркетинга који такође напада и грађанима је доста", каже Богосављевић.

Стручњаци кажу да су такозвана истраживања лице у лице, најтачнија, па ће политичке партије последње одустати од њих, иако постају све скупља.

Ни анкетирање путем телефона не иде глатко као некада. Истраживачи се све више окрећу интернету, а питање за будућност је да ли клик мишем и слова на монитору могу да замене људску реч и процену ситуације.