Лажна дилема - жртва или агресор

Насиље не штеди никога - ни децу ни старије суграђане. Насиље је све суровије и свирепије. Поставља се питање чему све плаћамо данак.

Гостујући у Дневнику РТС-а, психотерапеут Зоран Миливојевић рекао је да генерација која је данас највише насилна јесте управо она која је одрастала током 90-их, а то значи у једном окружењу, у једној слици света који је тада био пун насиља, који је био доста суров, и та генерација се некако накупила тог страха и организовала се тако да они више никад неће бити жртве насиља.

"Значи, у некој лажној дилеми да ли сам жртва или агресор, они бирају да буду агресори", објашњава Миливојевић.

У школама се раде превентивни програми. Међутим, када се деси инцидент професори су, кажу, немоћни.

Миливојевић каже да родитељи не социјализују децу довољно и да та деца онда заузимају непријатељски став према другима.

"Управо због тог непријатељства они не разликују љутњу од презира и мржње, значи они су, на неки начин, емоционално неписмени и онда то насиље које иде из њих има тај деструктивни потенцијал", каже Миливојевић.

Према његовим речима, када се у школи то испољи и школа покуша да дође до родитеља, онда видимо да они родитељи који би требало да похађају такозване школе за родитељство - ипак не похађају и нису заинтересовани за неке нове начине васпитавања деце.

Одговарајући на питање како искоренити насиље, Миливојевић је рекао да је главна ствар успостављање пријатељског односа.

"Значи - да у другима видимо себе и то је старо хришћанско правило - немој другима да радиш оно што не желиш да други раде теби", рекао је Миливојевић.

Говорећи о томе како пробудити свест код људи, Миливојевић је рекао да је приоритет дисциплиновање деце.

"Савремени начин васпитања деце подразумева да ми деци показујемо велику љубав, али исто тако и да их дисциплинујемо - да им кажемо - ово не смеш, ово мораш, а онда ако нас не слушају - да их казнимо", рекао је Миливојевић.

Онда таква деца науче да се подреде и она се социјализују, а социјализују своје конфликте, нису бахата, не понашају се безобзирно, не виде друге људе као плен, него схвате да и други људи имају осећања као и они, објаснио је Миливојевић.

Што се тиче старијих, то је, према Миливојевићу, ствар репресивних органа. "Многи мисле да би ствари могле да се реше строжим законима, али ако неко мисли да га неће ухватити, да неће бити кажњен, да ће се извући, онда ти закони ништа не значе", каже психотерапеут.

Развијеније земље су дошле до неких цивилизацијских правила, до цивилизованог односа према другима који подразумева поштовање себе и поштовање другога, чак и у конфликтима, тако да се тамо културно виче на другога, истиче Миливојевић.

"Кад се виче, то је без вређања, замера се другоме на понашању, али се не каже да је идиот, тако да се избегавају увреде", рекао је Миливојевић.

"То су друштва која су у протеклих неколико стотина година развила такве механизме, а ми не можемо очекивати да ће сада Скупштина донети нови закон и да ће полиција у наредне две године моћи да уобличи наше друштво да буде високоцивилизовано", закључио је Миливојевић.