Роми и здравствена култура

У Србији има неколико стотина хиљада Рома, а неки од њих и даље немају документа, па не могу да остваре право на лечење, школовање, запослење. Министарство здравља покушало је увођењем институције здравственог медијатора да побољша могућности лечења Рома. Истраживали смо шта је урађено за пет година, колико та институција постоји?

Роми, како сами кажу, све чешће иду код лекара. До пре неколико година, животни век Рома био је 49 година, а седму деценију доживео би сваки стоти.

На то су утицали - лоши услови живота, неинформисаност, али и чињеница да нису имали здравствену књижицу. За боље здравље Рома пронађен је рецепт, уведени су ромски медијатори.

Данас, захваљујући и њиховој помоћи око 11.000 Рома добило је здравствено осигурање, а лична документа више од 4.000.

Досадашњи рад медијатора помогао је да 26.000 Рома изабере лекара, 10.000 жена гинеколога, a вакцинисано је око 26.000 деце.

"Када сам почела да радим, велики број жена се порађао код куће, жене уопште нису ишле на прегледе. Онда можете да замислите - после годину дана рада све жене и све труднице су редовно долазиле на прегледе. Радиле су ултразвук", рекла је Зорица Станојевић, здравствена медијаторка.

Према њеним речима, велики је успех за жену која има четворо-петоро деце и никад није била на гинеколошком прегледу, која никад није радила ултразвук - да види своју бебу још у стомаку и да се породи у болници.

Иако је у протеклој години унапређено здравље Рома, проблема је и даље много, поручују надлежни!

"Мислим да је здравље Рома унапређено у годинама које су за нама, у 2013. се доста радило, али постоје изазови, они су пре свега везани за децу улице, бескућнике. Такође, још су проблематични људи који немају пребивалиште, као и обезбеђивање сталних извора прихода за здравствене медијаторке", каже Сузана Пауновић, директорка Канцеларије Владе Србије за људска и мањинска права.

Како је рекла, посебно отежава чињеница да се налазимо у фази рестриктивног буџета, смањених могућности да се за нове плате издваја из буџетских средстава.

"Истовремено ћемо направити једну средњорочну евалуацију, процену досадашњих активности. Да видимо шта је оно што смо добро радили, као и оцену програма који су до сада рађени. Затим обухват цивилног сектора и да ли је потребно да се повећа број организација које треба заједно са нама да раде на овом послу", каже доктор Периша Симоновић.

Смањена је и стопа смрности деце у ромским насељима, а проценат жена које знају где могу да се тестирају на пример на ХИВ, већи је од осам одсто.