Одбор: Потребна већа издвајања за Србе у региону

Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић рекао је да положај Срба у региону није задовољавајући и да би Србија требало да им помогне да сачувају свој идентитет, али и да се заустави тренд опадања броја Срба у земљама у региону. 

Чотрић је новинарима у парламенту, после седнице Одбора, рекао да су се чланови сложили да би држава требало да издваја више средстава за Србе у региону.

"У наредном периоду Одбор ће се бавити пре свега Србима у Хрватској, Словенији и Албанији, јер сматрамо да је тамо њихов положај најтежи и да им је потребна помоћ матице. Они сами не могу да реше огромне проблеме који прете њиховим нестанком", рекао је Чотрић.

Зато ће Одбор, према његовим речима, у наредном периоду настојати да скрене пажњу државним органима на њихове проблеме, пре свега министарствима просвете и културе који би могли да им помогну да се издвоје средства за медије на српском језику, за стипендије, рад културних удружења.

Одбор је на седници усвојио извештај о раду Канцеларије за дијаспору и Србе у региону, а током дебате демократе су критиковале рад Канцеларије, оцењујући га као протоколаран.

Тај став посланик ДС-а Јанко Веселиновић образложио је тиме да је буџетом за наредну годину за рад Канцеларије опредељено само 300 милиона динара, од чега за пројекте само 100 милиона динара.

Директорка Канцеларије Славка Драшковић одбацила је критике демократа на рачун рада Канцеларије, наводећи да су неозбиљне.

Нов начин комуникације са дијаспором 

Драшковићева је представила и годишњи извештај о раду Канцеларије у којем је, поред осталог, наведено да је у току припрема Пословне конференције дијаспоре и матице која ће бити одржана 23. и 24. децембра у Београду.

Канцеларија ради и на подршци пројектима економског повезивања дијаспоре и матице, а према подацима из Извештаја, суфинансирано је девет пројеката дијаспоре у укупном износу од 2,1 милион динара, као и два пројекта за Србе у региону у укупном износу од 700.000 динара.

У Извештају је наведено да је уведен нов начин комуникације са дијаспором на више нивоа, потписан Меморандум о сарадњи влада Републике Српске и Србије у области јачања веyа матице и дијаспоре, као и да је обавила више разговора са представницима власти Словеније, Хрватске, Албаније, Македоније.

"Од питања утврђених са Србима у Словенији истичу се два - статус националне мањине и 'избрисани'. Канцеларија је радила кампању информисања повезивајући 'избрисане' да се пријаве и евидентирају", пише у Извештају.

Када је реч о Хрватској, директорка Канцеларије је у Загребу разговарала са потпредседником Владе Хрватске Невеном Мимицом и министрима о положају Срба и потреби да се што хитније решавају њихови проблем.

Канцеларија је реаговала и приликом хапшења Срба у Трпињу и догађајима поводом постављања двојезичних табли на институцијама владе у Вуковару, Сплиту, Дубровнику и другим градовима Хрватске, пише у Извештају.

Канцеларија је финансијски помогла и најважније културне манифестације Срба у Македонији, међу којима и манифестацију "Нушићеве вечне сумње", која је одржана 13. и 14. септембра.