Долазе бољи дани за Петницу

Више од сто младих средњошколаца у Петници представило своје пројекте. Петница је добила обећани новац, па њен опстанак више није под знаком питања. Ђаци из Србије у 19. веку су ишли по знање у Француску, а данас Петница мења традицију и како кажу, постаје, својеврсни српски бренд.

Пошто је после неколико месеци чекања истраживачка станица Петница добила обећани новац, прича о њеном гашењу је прошлост. У Петници су уверени да долазе бољи дани, а више од сто средњошколаца представило је завршне пројекте, које су током целе године вредно радили. Међу њима су и гости из Хрватске и Француске.

Иако држава није увек свесрдно истрајавала у борби за науку, Петница у својој донкихотовској, пуне три деценије - јесте. Узбуђење ђака у представљању научних радова-потврда је да се петничка упорност исплатила.

Милорад Анђелковић из гимназије "Светозар Марковић" из Сурдулице истиче да Петница пружа неформално примање нових искустава и знања и каже да је "драж Петнице баш у томе".

Милица Пуђа из Фармацеутско-физиотерапеутске школе "Београд" каже да Петница даје прилику за самостални рад, за нешто што ученике занима, а не нешто што им се "намеће у школи без додатног објашњења".

"Не постоје глупа питања, постоје само глупи одговори", наглашава Пуђа.

Марија Милутиновић из гимназије "Вук Караџић" у Лозници каже да су уживали у раду и истраживањима на летњем семинару и напомиње да је то је велико искуство за нека даља истраживања.

Страст ученика за знањем професорској професији враћа стари сјај и лепоту.

"Када погледате и видите те младе заинтересоване људе, који упијају сваку реч, који дебатују, постављају фантастична питања, који вам ни ноћу не дају мира, под знацима навода наравно, увек се у Београд вратим са великим оптимизмом", прича професор Слободан Јовановић са Биолошког факултета у Београду.

Док су у 19. веку наши ђаци ишли по знање у Француску, Петница мења традицију и кажу, постаје, својеврсни српски бренд.

Жилијен Барел са париског Универзитета "Рене Декарт" истиче да је важно што средњошколци имају овакву прилику и да је дивно то што ученици могу да бирају шта ће да истражују и да свој пројекат прате до краја.

Напомиње да не зна ни за један такав центар у Француској и да ће му Петница бити веома корисна.

Успех у Петници - добра је улазница и за факултет.

Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић истиче да је за Универзитет значајно то што се средњошколци који посећују Петницу много лакше и боље укључују у истраживачки рад када постану студенти и додаје да на Универзитет у њима виде будуће наставнике и сараднике.

Опстанак Петнице после добијеног новца није више под знаком питања.

Директор Истраживачке станице "Петница" Вигор Мајић верује да је најгоре прошло, да је пред Петницом један просперитетан период и да ће се открити неке нове идеје и неке нове иницијативе у сарадњи са Министарством просвете.

"Мислим да Министарство може Петницу искористити за низ иновативних садржаја и активности. Нарочито, следе нам разговори о обуци наставника у примени различитих метода", наводи Мајић.

Разумевање науке важно је не само у послу. Учи нас да доносимо исправне одлуке, да разликујемо озбиљне чињенице од неозбиљних.

Довољно је да људи мало времена проведу у Петници, па да схвате да ће ти млади људи бити кадри да и у будућности, исто онако како добро решавају истраживачке задатке, решавају и друге животне проблеме - како своје тако и наше заједнике.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 05. јул 2025.
29° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом