понедељак, 18.11.2013, 14:20 -> 14:27
Повећан број азиланата у Боговађи
Држава мора хитно да реагује и реши хуманитарну кризу у Боговађи где око 300 људи који су затражили азил лута као "сенке", упозорава извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић. Број локалног становништва и оних који траже азил у Боговађи је један према један, истиче Ђуровић.
Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима Азила Радош Ђуровићистиче да држава мора хитно да рњагује о реши хуманитарну кризу у Боговађи.
"Око 300" тражилаца азила лута као сенке по месту, по шуми, њивама, без елементарних услова за живот, што ствара страх код локалног становништва које протестује због ове ситуације", каже Ђуровић.
Ђуровић је, на конференцији за новинаре, рекао да је неопходно одмах основати у Србији више мањих центара за прихватање азиланата, као и да се убрза процедура како би се видело ко заиста тражи азил, а коме то служи само да би отишао у неку другу земљу, јер је за такве предвиђена другачија процедура, односно депортација.
Према речима Ђуровића, захтев држави да брзо реагује представља закључак састанка који су одржали представници локалног нивоа - полиције, Дома здравља, школе, Цента за азил, месне заједнице и родитељи деце која због овакве ситуације не иду у школу.
Објашњавајући шта се дешава Ђуровић је рекао да је сада у Боговађи број локалног становништва и тражиоца азила један према један као и да неки од њих да би се угрејали улазе у викендице, да би се нахранили у стакленике, узимају воду из туђих бунара, па се локално становништво осећа угрожено безбедоносно и здравствено.
Зато се, каже, становништво организује да би скренуло пажну на проблем па се одржавају протести, који се радикализују, зауставља се саобраћај, а деца не иду у школу.
Рекао је да је Боговађа, за разлику од неких других места, увек била пример средина која има добар однос и разумевање према азилантима али да је то сада угрожено мада становници схватају да азиланти нису криви што се ово дешава.
Ђуровић прецизира да тражиоци азила у Боговађу првенствено долазе из Сирије, Еритреје, Сомалије, замаља Магреба, затим Ирака, Пакистана, Авганистана, да се може очекивати да их буде још више, као и да су трећина хришћани.
Директор невладине организације "Атина" Маријана Савић каже да је ово популација која је додатно изложена опасности да њени припадници постану жртве трговине људима, баш зато што су у тако тешкој животној ситуацији.
"То знамо из искуства са радом људи који су били жвртве искориштавања јер су се нашли у сличној, тешкој, ситуацији као ови тражиоци азила и апелујемо да се проблем што пре реши", рекла је Савић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар