Сремска Митровица - између Рима и мангулице

И кићени Срем и кућерак од блата - два су лица Сремске Митровице. У новијој историји, град се на лествици никад није попео више од административног центра округа. Али, зато је у даљој прошлости, с почетка наше ере, Сирмијум био један од главних градова римске империје.

"Мајка градова", тако су га историчари називали пре 17 векова, у време када је Сирмијум испуњавао чак и неке данашње "градске" стандарде, имао је водовод, канализцију, подно грејање, али и раскошне градске виле.

На врхунцу развоја Сирмијум је, кажу, имао чак и преко 100 хиљада становника. Да би могла да парира некадашњој, данашња Митровица морала би да буде милионски град. Овако, са нешто више од 80 хиљада становника, тек је бледа сенка античког претка.

Ипак, Сремска Митровица данас носи ласкаву титулу града будућности. Неки је виде и као град Банета Ивановића. А многима је најпознатија по најстаријем државном затвору. Филмови "Стићи пре свитања", "Последњи круг у Монци", "Браћа по матери" снимани су унутар зидова КПЗ-а. Ту је на српски преведен и Марксов "Капитал", а на именима затвореника позавиделе би му и образовне установе!

„Посејеш дугме - никне капут!"

Послератни период индустријализације није заобишао ни Сремску Митровицу. Ту је подигнута највећа фабрика за производњу новинске хартије у бившој Југославији. Ипак, "Матроз" је после 2000. постао пример највећег промашаја међу државним инвестицијама. Годинама је у стечају.

"Матроз" је запошљавао око 2.000 радника, "Митрос" око 1.700, шећерана око 500... Радиле су у граду и млекара, затим фабрике "Дијана" и "Први новембар"... Тада је индустрија у Митровици обезбеђивала више од половине бруто друштвеног производа.

Данас су од тога остале сао успомене, као и у другим бившим индустријским центрима.

"Имамо на хиљаде чланова тзв. изгубљене генерације, људи који су радили у 'Матрозу', 'Митросу' и они више не могу да трпе положај незапосленог лица, а у исто време имамо случај да су стасали и њихови наследници и да они сад заједно са родитељима конкуришу за посао у фабрикама", описује економске прилике у Митровици главни уредник "Сремских новина" Живан Неговановић.

Подсећа и да простор Срема описује изрека да "ако овде посадиш дугме - никне капут". Тако још поразније делује податак да на таквом простору постоји на хиљаде корисника социјалне помоћи, народних кухиња и незапослених.

Градоначеник Бранислав Недимовић каже да је за шест мееци 2003.године без посла остало шест хиљада људи, а да је, да би се запослило три хиљаде, било потребно неколико година.

"Данас су 'гринфилд' компније које су почеле да долазе 2006-2007. године окосница привреде и око три хиљаде људи је запослено директно у производњи - две америчке компаније 'Итон' и 'Купер стандард' везују још око две хиљаде запослених, а ту су и други велики инострани инвеститори", каже Недимовић.

Ипак, држава je и даље највећи послодавац. Око 400 запошљава КПЗ, затим ту је и локална самоуправа, иако не могу сви који су гласали за широку већину која чини митровачку власт да посао нађу у разним управним и надзорим одборима.

"Највећи капитал просечне породице у Митровици је млад здрав добродржећи пензионер који ће сигурно бар још десетак година примати каква-таква примања и од тога издржавати и своју децу и унучад", каже Неговановић.

Градоначелник, међутим, најављује да ће до 2016. године број запослених у Митровици бити на нивоу из 1988-1989. године, када је, каже, индустријализација била на врхунцу.

Део тих планова темељи се на чињеници да извоз надмашује увоз, али и на ласкавој титули града будућности, коју Митровица носи уз оближње Пећинце и Инђију, и нешто удаљенији Крагујевац.

"Близу је аеродром 'Никола Тесла', пољопривредни спортски аеродром у Радинцима, железничка пруга - та инфраструктура позиционира је као привлачну за инвеститоре", објашњава Стана Јевић, саветник у Сремској привредној комори.

Царска палата као "развојни потенцијал"

Да би Митровица била град будућности, морала би у погон да стави и своју прошлост. Постоји и уверење да је поновни економски развој града почео са интензивирањем археолошких ископавања. Пре четир године отворен визиторски центар битно је променио слику града, а кажу да ниједна званична посета Митровици није прошла без обиласка Царске палате.

„Можда је слободно и нескромно да кажем, али сигурно је да је посета Царској палати била један од узрока зашто су неки инвеститори дошли у Митровицу", каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

Становници Сремске Митровице воле да се похвале огромним богатством које лежи испод целог њиховог града. Приче о римским новчићима постале су део урбаних легенди, које би опет моге да се покажу као профитабилне, кад би се унапредио културни туризам.

"На подручју ужег центра града никад се не зна кад закопате дубље од два метра на шта ћете наићи", објашњава Шулаја, који сматра да треба створити боље услове за развој тзв. културног туризма.

"Наши људи и људи из целе Европе иду на север Африке, у Тунис и Мароко да гледају мозаике, а ми исте такве иамо на 60 километара од Београда", каже Шулаја.

Митровица до Лондона!

За Сремску Митровицу чуло се и у Великој Британији, пошто се прославила на Стамфорд бриџу! Митровчани су поносни на свог суграђанина Банета Ивановића, репрезентативца Србије и фудбалера Челсија. Његови пријатељи кажу да и Бане воли Митровицу, па се тако, недавно, на застави Србије раширеној на навијачким трибинама Челсијевог стадиона, нашао и натпис "Сремска Митровица".

Град је поносан на фудбалера који игра у великом клубу и који је и репрезентативац Србије, а млађе генерације тако су подстакнуте да тренирају.

Навијачки домети су, за сада, виши него играчки. Истина, град улаже у колективне спортове. Ипак, од прошле сезоне локални Срем је испао из Прве лиге Србије, како се код нас назива друга лига.

Митровица има, једина у Србији, наменски атлетски стадион, који својих пет минута углавном добије у време кад се трчи "Крос кроз Србију".

Мост између две Митровице

Један од симбола града Мост светог Иринеја подигнут је пре 20 година као најдужи пешачки мост у Европи. Повезује северни и јужни део града и по томе подсећа на један други мост... Отуд и питање: Имају ли Митровице у Војводини и на Косову још нешто заједничко?

"Има сличност толико што нас албански хакери хакују па нам сруше сајт, то су сличности између Косовске и Сремске Митровице. Али, онај ко жели зна да прави разлику. Мени не смета то поређење, а некад ми и прија", каже градоначелник Сремске Митровице.

Пешачки мост је истовремено најкраћа веза јужне, тј. Мачванске Митровице са центром града, северно од Саве. Тако су повезани и ободи Фрушке горе са мачванском равницом. Физички и географски. Али менталитет, бар локални, тешко је помирити. И тако вековима.

Уредник "Сремских новина" тај менталитет објашњава причом о чувеним поделама: "Вински и свињски Срем - та подела је од памтивека, али сада се убацује ту и рузмарински Срем, тако да је конкуренција све жешћа."