Транзиционом правдом до помирења

Транзициона правда излази из оквира судница и омогућава унапређење мира и помирења, рекао је директор за Западни Балкан Генералне дирекције Европске комисије за проширење Пјер Мирел.

Милер је на конференцији Балканске истраживачке регионалне мреже "Достигнућа и позиција транзиционе правде у преговорима Србије и Европске уније" подсетио да је надгледање истрага и процеса за ратне злочине део поглавља 23 у преговорима о приступању ЕУ.

Истакао је да транзициона правда значи и саопштавање истине о прошлости. "Не видим велике тешкоће у Србији и Хрватској у погледу процесуирања ратних злочина, за разлику од Босне и Херцеговине, где су у току истраге и процеси за 1.351 случај ратних злочина", рекао је Мирел.

Мирел је рекао да су за Западни Балкан уведени додатни критеријуми за приступање ЕУ, међу којима су сарадња са Хашким трибуналом, регионална сарадња и успостављање добросуседских односа и додао да без решавања судбине несталих не може да се постигне помирење.

Сарадња са трибуналом, као додатни критеријум, је снажан инструмент за транзициону правду. Изручења и суђења у Хагу нису довела до јавне дебате о злочинима због политичких ставова, али су успостављена правила, процедуре и пракса за тужиоце у региону, рекао је Мирел.

Транзициона правда није дефинисана као целина у оквиру процеса скрининга пред почетак преговора, рекао је Чедомир Бацковић из Министарства правде и додао да су сегменти који се дотичу те теме покривени у поглављима за преговоре.

Бацковић се нада да ће искуства из истрага и процеса за ратне злочине бити пренети даље и у том контексту навео потребу да процеси буду транспарентни.

Говорећи о почетку скрининга, Бацковић је указао да је циљ првих сусрета био да се Србији дају параметри за припрему билатералног скрининга, односно сагледавање усклађености домаћих и прописа ЕУ, примене прописа и административних капацитета.

Процес припреме билатералног скрининга је сложен и у њему је транзициона правда скуп проблема, решења, правила приступа, рекао је Бацковић, додајући да се тим темама баве различита министарства.

Главни тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је да је регионална сарадња одређена као приоритет када је основано Тужилаштво за ратне злочине, "јер смо одмах схватили да не можемо без тога". 

Вукчевић је оценио да је кључни помак у тој сарадњи направљен када је потписан споразум, уз помоћ ЕУ, о размени доказа између Србије и БиХ и додао да је одмах договорена конкретна размена доказа о ратним злочинима.

Вукчевић је као проблеме у раду тужилаштва навео недостатак медијске подршке, као и проблеме са јединицом за заштиту сведока.

Ми смо у веома деликатној ситуацији између сведока и јединице за заштиту, као неко од кога се очекује да решава проблеме, а немамо капицетете за то, рекао је Вукчевић.