Смедерево, град на "тихом ходу"

Са сигурношћу се може рећи да је Железара ослонац града Смедерева. Одлазак америчког власника пре скоро две године, осетили су сви - и радници и трговци и угоститељи. Како би се слика у Смедереву променила потребне су нове инвестиције, које полако почињу да стижу у град, тврде надлежни. Уз то и пољопривреда би могла да буде адут овог дела Србије.

Смедерево није макар какав град. Деспот Ђурађ Бранковић подигао га је са намером да буде престоница. И било је 29 година. О бурној прошлости града, који је више пута разаран и обнављан и данас сведочи Смеревска тврђава на десној обали Дунава. Грађена по узору на Цариградску тврђаву.

"Оно што не знам колико је познато, вероватно јесте, то је да тврђави није фалио ни један камен до 5. јуна 1941. године, до чувене експлозије", подсећа глумац Слободан Бода Нинковић, рођени Смедеревац.

Када је последња престоница средњовековне Србије 1459. године пала у руке Турака, Смедерево је изгубило значај који је имао. Стари сјај враћа му Карађорђе и од тада се град развија као трговачка и господска варош. Данас, многи Смедереву замерају то што нема свој идентитет, који је кроз историју градило.

"Смедерево је између два рата имало 10 хиљада становника после Другог светског рата тај број се увећава. Данас општина има 120 хиљада становника. То је сада расцеп између урбане културе која је постојала у Смедереву и ове културе коју су те новопридошлице, да тако кажем, без негативне конотације, донеле са собом, тако да Смедерево нема свој неки културни идентитет", каже професор социологије у Смедеревској гимназији Небојша Јовановић.

Од грожђа до гвожђа

Највећи процват Смедерево доживљава изградњом нове железаре 60-их година двадесетог века. Њу прати мит да је подигнута грешком у граду који нема ни руде ни угља, јер је Тито погрешно разумео одговор на питање шта у Смедереву најбоље успева. Уместо грожђа, чуо је гвожђе.

Ипак, треба знати да је процес индустријализације у Смедереву почео још 1879. године када је изграђена прва ливница. Након тога отваране су и друге фабрике попут Милана Благојевића, који производи чувени шпорет смедеревац, а железара Сартид основана је 1913. године.

Становници Смедерева, чини се, најбоље знају шта значи када један град живи од једног предузећа. Овде већина живи од Железаре. Компанија има преко 5000 запослених, а индиректно од ње зависи бар још три пута толико људи. Можда баш због тога државе не диже тек тако руке од овог некадашњег гиганта, иако многи стручњаци сумњају да ће се лако наћи стратешки партнер и нови власник.

Колико је присуство и рад америчког Ју-Ес-Стила до пре скоро две године значио за град Смедерево, сведоче и трговци и угоститељи.

"Неколико дана све једну исту робу продајемо, а пијачнина скупа. Платиш пијацу 350 динара, а не узмеш ни једну црвену, шта да радиш данас с те паре - ништа", каже једна од госпођа на пијаци.

Њен колега додаје да не зна шта људи уопште једу, јер дневно не може да прода ни по 10 килограма карфиола или шаргарепе. Госпођа за суседном тезгом се жали да јој грожђе лежи у винограду.

"Ја раним свиње с грожђем. По четири, пет кофа донесем за свиње, а то се радило, то је мука била", објашњава.

Менаџер кафића "Монумент" каже да је промет у локалима у последњих годину и по дана мањи и до 30 одсто.

"Немамо више оних ручкова, вечера као раније, сад је остао само викенд, као викенд да се нешто ради, а радним данима пију се само кафе, чајеви", додаје.

Они који раде у Железари примају 60 одсто плате, па су сада многи у незавидној позицији. Због тога су можда мало и сами криви.

"Имали су изузетно добре плате, то се није односило на плате за коју раде, али имали су прековремено, због тога су дизали кредите, куповали кола, станове... Сада се ситуација драстично променила, они не могу да исплаћују те кредите не знају на чему су", објашњава наш колега, дописник из Смедерева, Добрица Поповић.

Поповићи су једна од многобројних породица која живи само од једне плате. И то не оне из Железаре. Свесни су, кажу, да последњих година деле судбину не само Смедереваца, него већине грађана Србије.

"Довијамо се у правом смислу речи. Иде се на пијацу купује се сезонски оно што је јефтиније, спрема се зимница у огромним количинама да би се у току зиме уштедело на храни. Прате се акције по супермаркетима, купује се на одложено плаћање", објашњава нам Вера Поповић.

У градској управи тврде да је нереално причати да само Железера држи град, јер је у Смедереву запослено 20 хиљада људи. Ипак, признају да их брине судбина предузећа у реструктурирању, као и велики број оних који су на бироу за запошљавање.

"Постоји једно уврежено мишљење где се Смедерево идентификује са Железаром, ми то хоћемо да променимо, нека Железара ради, али морамо да будемо препознатљиви по нечем другом", каже градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић.

Пољопривреда будућност Смедерева

Смедерево је идеалан крај за воћарску прозводњу. То су препознали и римски императори, када је на обронцима Златног брда засађена лоза од које су се правила славна смедеревска вина. После годна застоја, Србија се са винима из овог краја полако враћа на винску карту Европе и света.

"Морам да вам кажем да је Смедерево први град по извозу јабука у Србији, чак 34 посто јабука које се извозе су из атара Смедерева. Исто је и код нектарине, брескве... Истина је да смо недавно изгубили Годомин, у стечају је, али смо зато добили 12 малих винарија", каже Аврамовићева.

Пољопривредници се слажу да би могли да буду један од покретача развоја овог дела Србије, много више, него што су сада. Али, то не могу сами да ураде, тврди Светомир Петронијевић који се у околину Смедерева вратио после 40 година проведених у Београду.

"Сваки хладњачар који располаже са капацитетом од 150 тона у нултом систему може да запосли данас 10 до 15 људи, јер 365 дана може да ради. Не само да ради јабуке, него да крене са трешњом, па све редом. Међутим, нема за то могућности. Да би се направила једна хладњача капацитета 100 тона потребно је 100 хиљада евра, а то нису мале паре", додаје Петронијевић.

Због тога осим лепих речи произвођачи очекују конкретне потезе.

"Ја не знам да ли они имају уопште пара за развој пољопривреде у Смедереву или немају. Те приче о развоју пољопривреде, то сам се наслушао ја минимум 50 година. Ми морамо да будемо конкретни ако хоћемо нешто да радимо. Ако има пара реците да има и зашта има, да ли за краву, млеко или јабуку или нема ни за шта", објашњава Петронијевић.

Природа није штедела Смедерево

О лепотама Смедерева писао је и Милорад Павић, загледан у њих са терасе виле Обреновића. Пре њега Доситеј Обрадовић је смедеревско Југово назвао рајем на земљи.

"Ја бих препоручио једно дивно место које се зове Шалиначки луг. То је једно врло занимљиво место 10 километара према Железари, где су заштићена стабла. То чудесно изгледа, као чудесна шума, бајковито све. На жалост, то врло мало људи зна", каже Бода Нинковић.

Прослављени српски глумац у Смедереву највише времена проводи са својим вишедеценијским пријатељем Јовицом Тишмом, са којим има и путујуће дечје позориште. У град у којем је рођен радо свраћа иако нема толико пријатеља и родбне као раније.

"Не познајем много људи, али места која сам обилазио то је тврђава, Југово, шеталиште у центру, око цркве трг који је данас баш велики, уређен. У оно време ту је био корзо, звали су га мајмунац. Висили смо као мајмуни, тако су наши стари говорили о нама. Види, висе као мајмуни не раде ништа, стоје ту и блеје, то сада каже блеје, нисмо ми то онда причали да је блејажа али зато је то био мајмунац", сећа се Нинковић.

Због тога што се град не развија равномерно на периферији Смедерева је слика потпуно другачија од оне у центру.

"Ви ако погледате наш центар града он наликује великим европским градовима. Он је заиста сређен, дотеран, овај простор испред гимназије, трг, више се улаже у то централно језгро, занемарује се периферија. Имате делова града на периферији који немају ни канализацију, немају воду", објашњава професор Јовановић.

Па, када већ ни природа, ни историја нису штедели овај град, сасвим је јасно да би Смедерево у будућности могло да буде и значајна туристичка дестинација.

"То не мора и не може да буде бањски туризам, али може спортски, школски", каже градноачелница Смедерева.

"Може рецимо да се направи једно мало етно село из времена Ђурађа Бранковића, који је био страшан интелектуалац, био је тип који је потписивао уговоре са млечанима, Смедерево је био трговински центар велики, да се направе те сојенице и да се направи туристичка понуда, да људи који уђу унутра да живе на тај начин", предлаже Бода Нинковић.

Географски положај граду иде на руку. Смедерево је на само 45 километара од Београда, до којег можете да стигнете брже - аутопутем или спорије - старим путем. А тада ћете уштедети и 150 динара, колико кошта путарина. И управо би та близина два града могла да мотивише људе да живот у Београду замене животом у Смедереву.

"Цена станова у новоградњи је 700,800 евра по квадрату. Има много непродатих станова, има много станова који се изнајмљују. Сада можете изнајмити двособан или тособан стан за 100 евра", објашњава наш дописник.

"Постоји тај неки плац у Петријеву, 6км од Смедерева где је мој таст направио лепу кућицу, има двориште, где је мирно, фантастчно има до ауто пута других 6 км, у Београду могу да будем брже него из мог блока до центра. Кад будем престао, пошто још осећам да могу да се активно бавим овим послом, сигурно ћу много више тамо времена проводити, каже наш познати глумац.

У Смедереву је развијена и железница, а ту је и Дунав који, на жалост, није довољно искоришћен. Поготово од када је изграђен Ђердап.

"Ниво Дунава се подигао за 2 метра тако да је поплавио све плаже око Дунава и смедеревске аде. Изгубили смо плаже, изгубили смо приобаље и то је нешто што мора да се сређује. Морамо Смедерево да изведемо на Дунав. То је нешто што недостаје Смедеревцима", каже Аврамовићева.

Богата културна понуда града

Смедерево може, као мало који други град у Србији, да се похвали богатом културном понудом. Ту су Нушићеви дани, културно лето, смедеревска песничка јесен, Тврђава театар.

"Део тих дешавања је усмерен на афирмацију Смедеревске тврђаве. Манифестације су конципиране тако да се одигравају на Смедеревској тврђави која је највећа у Европи и бивша српска престоница и свакако на тај начин проноси ту слику о нашој историји и култури", каже Драгољуб Мартић, вд директора Центра за културу.

"Ја сам играо по свету позоришне фестивале, по неким местима које себе проглашавају за фантастичне, које јесу лепа места, али овакву акустику као што има тај мали град то ја нисам срео, то многи који дођу са стране и то виде, запрепасте се", објашњава Бода Нинковић.

Градоначелница Смедерева додаје и да многи из Београда долазе да гледају позоришне представе у културном центру Смедерева јер су улазнице јефтиније.

У смедеревски биоскоп би ускоро требало да стигне и опрема за приказивање 3Д филмова, што показује да у овом граду прате светске трендове.

Када је спорт у питању Смедерево је свакако имало много бољу прошлост него садашњост. Некадашњи фудбалски репрезенатаивац Југославије, играч Сартида, Партизана и више клубова у Шпанији Горан Богдановић каже да му је жеља одувек била да се врати у клуб из ког је почео. Жеља му се испунила. У Сартид се најпре вратио као играч, па као директор клуба. Ипак, крај сарадње није био баш каквим га је замишљао.

"Захвалан сам фудбалском клубу Смедерево и бићу му захвалан до краја живота што ми је дао име и презиме, што ме људи препозанају на улицама не само Смедерева, него и у Србији и у Европи. Међутим, заменик градоначелника Смедерева за спорт је мени забранио приступ на стадион. То вам све говори каква је ситуација тренутно у спорту у граду Смедереву", каже Богдановић.

Клуб на чијем је челу био, из године у годину пада у све нижи ранг такмичења. Слично је и у осталим спортовима иако је инфраструктура далеко боља него пре 10,20 година. У новој дворани играју се утакмице Аба лиге, јер је користи Мегавизура.

"Мислим да Смедерево има све могуће услове да данас буде много више професионалних фудбалера, много више професионалних спортиста, да репрезентују свој град, не само у држави Србији, него и у Европи, а што да не и у свету", тврди Богдановић.

Професор физичког у пензији и кошаркашки тренер Роман Бруј објашњава да је проблем што нема више познатих спортиста из Смедерева то што се на време није мислило о наследницима.

"Нисмо стварали кроз кадетске, пионирске и јуниорске селекције замене за оне који су, нпр. у фудбалу довели Смедерево до освајача купа. Увек смо ишли на пијацу, да кажем жаргонски, да купимо играче, а што је најгоре закасним на ту пијацу, пре нас имућнији и виспренији, лукавији клубови су купили квалитетније играче, а ми смо купили оно што је остало", каже Бруј.

Новим генерацијама, објашњава, недостаје и ентузијазам.

"Данас одређени таленти ако се и појаве у неким клубовима или код мене у мушком кошаркашком клубу они прво питају а колико се то плаћа, да ли му је у интересу да своју снагу проливени зној да надоканди кроз одређену материјалну надоканду", тврди професор Бруј.

И колико год да Смедеревци могу да се похвале природним лепотама и богатом културном и историјском понудом, једно је сигурно: тек када се буде знала судбина Железаре и радника осталих фирми у реструкутрирању град ће изаћи из "тихог хода", у који је упао од када се амерички Ју-Ес-Стил повукао из Смедерева.