Доказивање силовања мучан процес

Да би обезбедиле доказе да су силоване, неке жртве принуђене су да сатима чекају у различитим институцијама и да за то плате.

Вања Мацановић из Аутономног женског центра каже да поред гинеколошких повреда, жртве најчешће имају и друге повреде по телу.

"Да би жртве могле да забележе те повреде, које су доказ на суду, саме морају да иду код лекара где се те повреде бележе. Те повреде се најбоље бележе код лекара судске медицине", наводи Мацановић, истичући да се тај преглед плаћа и до 5.000 динара.

Слободан Савић из Института за судску медицину објашњава да је најбитније да се комплетан преглед уради на једном месту, а не да се жртва насиља шета од ординације до ординације.

"Као прво, мали број случајева силовања се пријави, најчешће због тога што је жену срамота да то пријави, а проблем је и што велики број случајева не буде доказан у судском поступку", каже Савић.

У полицији су сагласни да најпотпунији налаз може дати судски вештак, али о томе ко ће прегледати жртву, кажу, не одлучују они.

"Све то радимо искључиво уз наредбу, односно налог тужилаштва. Ми не можемо жртву да одведемо на преглед ако то не наложи тужилац, јер трошкове тог прегледа сноси тужилаштво", каже инспекторка Полицијске управе за Град Београд Биљана Петров.

Донедавно, о упућивању жртве на преглед и трошковима одлучивао је истражни судија, али је сада то у надлежности тужиоца.

Председник Удружења тужилаца Горан Илић сагласан је да је у интересу жртве да се докази прикупе што једноставније, али подсећа да постоје строга правила када је реч о прикупљању и примени.

"Уколико се неко од тих правила приликом прикупљања доказа прекрши, постоји ризик да тај доказ једноставно нема карактер судског доказа", упозорава Илић.

Од 2010. године, петина случајева завршена је ослобађајућом пресудом због недостатка доказа, кажу у Вишем суду.