Како до реформе ПИО фонда

Радна група за реструктурирање Републичког пензијског фонда тврди да је реформа фонда могућа само ако се тој институцији врати имовина на коју полаже право, уведу нов менаџмент и организација Фонда.

Такав став добио је подршку и експерата Међународне организације рада, који упозоравају да је за одрживост пензијског систма неопходно ефикасно управљање имовином. У Радној групи процењују да је Пензијски фонд пласирао више од 10 милијарди евра у различите капиталне пројекте, у којима нема власнички удео.

Пензијски фонд је седамдесетих година био резервни државни буџет из којег се захватало и шаком и капом. Тада је за сваког пензионисаног, четворо запослених уплаћивало доприносе, па су од вишка грађени водовод у 55 општина, Клинички центар, 30 бањских и 180 рехабилитационох центара.

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије рекао је да је довољно само да се прерачуна тржишна вредност те имовине.

"То је већ довољно да буде удео пензионог фонда да се стратешком партнеру сразмерно његовом уделу у ревитализацију свега тога сразмерно да његов део", рекао је Рајић.

Тако би Фонд могао да рачуна на ревитализацију бања и озбиљан приход од дивиденди.

Процењује се да је удео Фонда у бањама око пола милијарде евра. Већ су донете четири правоснажне и четири првостепене пресуде.

Валеријан Кадијевић из Радне групе за реструктурирање Фонда ПИО рекао је да се нада да ће свих преосталих 30 спорова бити решено у нардних годину, годину и по дана у корист фонда.

У том случају, дотација из буџета могла би да буде преполовљена у догледно време. Због повећања стопе доприноса пала је на 42 одсто, али је привреда тиме додатно оптерећена. Зато је за мањак у Фонду потребно другачије решење.

"Само је питање да ли такво рсположење постоји, нажалост нисам сигуран да ли је такво расположење и у самом менаџменту фонда ПИО., што не значи да се неће променити", рекао је председник Радне групе и члан УО Фонда ПИО Славенко Гргуревић.

Поједини стручњаци сматрају да за причу о увећавању имовине државног пензијског фонда кроз инвестирање, није прави тренутак. Посебно у земљама у развоју.

Никола Алтипармаков из Фискалног савета каже да је чињеница да поједине развијене земље јесу приступиле капитализацији имовине фонда.

Међутим, како је рекао, оне су то урадиле 80 и 90-их године прошлог века када је демографска ситуација била боља, а што је још важније развијене земље имају висок ниво управљања јавним средствима за разлику од земаља у развоју попут Србије.

Тако су развијене земље новац из пензијских фондова улагале да би се увећао, док се код нас у исто време трошио за најразличитије намене.

Изграђени објекти су обезвређени, па многи процењују да имовина о којој се прича вреди много мање. За исплату пензија, сваког месеца потребно је око 50 милијарди динара.