Очување националног идентитета у дијаспори

Уз образовање на матерњем језику, информисање и књижевна дела на српском, од непроцењиве су важности за очување националног, културног, језичког и верског идентитета Срба у земљама региона.

Иако, као национална мањина, добијају финансијску помоћ држава у којима живе, без помоћи матице, тешко могу да се одупру снажном културолошком и језичком утицају већинског народа.

Српске недељне новине, једино писано гласило Срба у Мађарској, са традицијом дугом 200 година, стижу до сваког српског домаћинства у тој земљи.

Због економске крузе, новац који, према закону о мањинама, добијају од Мађарске, није довољан.

Драган Јаковљевић из Српских недељних новина каже да су стога принуђени да се сналазе, расписују се конкурси у матици и Мађарској како би дошли до средстава и повећали број страна.

Пре три године, Српксе недељне новине, покренуле су књижевни конкурс за литерарно ствараластво, "Милован Видаковић" - по Српском писцу, који је живео у Пешти, где је и сахрањен на српском гробљу.

Драган Никодијевић, председник жирија за доделу књижевне награде "Милован Видаковић" каже да је ово један подстицај јер Српске недељне новине оснажују питање националног и културног идентитета.

Песникиња из Прага Јелена Ћирић каже да је важна организованост дијаспоре и колико су они спремни да дајући свој печат ономе што зовемо српсом књижевношћу, културом на тај начин сачувају и српски језик и културу.

Без подршке матице, млађим генерацијама, тешко ће бити да се одупру асимилацији и очувају свој језик, традицију и обичаје.

Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић рекао је да је матица у обавези да помогне настојања сународника да буду то што јесу, Срби да говоре матерњим језиком.

"Верујем да ће наша влада и канцеларија више него до сада препознати значај потребе помоћи пре свега угроженим заједницама какве су у Албанији, Мађарској, Словенији и који су и малобројни и изложени снажним процесом асимилације", навео је Чотрић.

Према пописним подацима, Срба у земљама региона али и преко океана, све је мање, иако, кажу у Одбору за дијаспору, све више њих напушта Србију и одлази у иностранство.

То је, кажу, резултат асимилације и снажног деловања културе и језика већинског народа, којем се тешко одупиру.